Алић одбио да свједочи на суђењу Насеру Орићу (ВИДЕО)
Ипак, као доказ је уврштена његова књига у којој, између осталог, описује Орићево учешће у нападу на село Куњерац и демантује свједоке одбране - Орићеве бивше саборце.
Био је помоћник команданта 28. дивизије тзв. Армије БиХ. Помоћничко мјесто, демонстративно је напустио због неслагања са начином командовања у зони Сребреница.
Прије коју годину, Фахрудин Алић напустио је БиХ. Са пристојне удаљености демистификовао је и укоричио, ратна збивања у и око Сребренице. Пријетили су му тада! И њему и породици! Још више, након што је тужилац Мирослав Јањић објелоданио судском вијећу и одбрани оптужених, да ће овог биљежничара ратних Сребреничких дешавања, саслушати у судници. Стотине пријетећих порука, како сазнајемо, послано је на Алићеву адресу.
Одлучио је да се, зарад личне и безбједности своје породице, у судници не појави. Но, његово укоричено “свједочење”, Вијеће је прихватило као доказ. А оно озбиљно демантује свједоке одбране, све саборце оптужених злочинаца, који су видно инструисани казивали, како “неустрашиви сребренички газија” и његов саборац Мухић у нападима на српска села у којима су заробљени Срби ликвидирани, гле чуда, ни учествовали нису.
У оркестрираном покушају да их од одговорности амнестирају, појединци попут Фадила Салиховића прибјегавали су и кривоклетству. Други су неувјерљиво увјеравали, како се од Сребренице гдје је Орић “зулумћарио”, до Куњерца гдје је према оптужници ликвидирао Митра Савића, због српских снага проћи није могло.
Сада већ сумњивог кредибилитета, свједочили су Тутунџић и дружина и како је ненаоружано локално становништво потпомогнуто са само три “групице” бораца “величанствено”, супротставило много бројнијем и до зуба наоружаном непријатељу. У свом, од јавности скривеном дјелу, Фахрудин Алић међутим описује општу мобилизацију муслиманске војске за напад на Куњерац и околину. Селективно описује и дешавања спорног 14. децембра, када је заробљени Митар ликвидиран.
“На простору око Куњерца трајала је борба цијелог пријеподнева без значајнијег напредовања наших снага. ... У поподневним сатима у Подлозник стигао је и Насер с неким борцима из свог окружења. Стајао сам изнад сеоског пута с неким борцима из моје јединице, када ми је јављено да скупа с Јусом одем у ту кућу.
Фахро, Јусу и тебе зове Насер да уђете у кућу – рече неко од присутних.”
Описује Алић и како је “Велики газда”, а тако је у књизи повремено Орића ословљавао надмено и подсмјешљиво са потчињенима комуницирао. Описује и како је Орић, касније отишао пут Саса, још једне – за инструисане свједоке – “недоступне локације”. Баш као што су “недоступни” за Орића и Мухића били и Лолићи у којима је, према оптужници, исти егзекутор био и заробљеног Милутина Милошевића. .
“Тврдили” су свједоци попут Делића, баш као и само Орић у својим повременим дрским иступима и како је Милутин Милошевић погинуо у борби. Пуцајући с тенка, погођен је. Разбијену му лобању, што је доказао обдукциони налаз, имагинарно правдали, у смртном ропцу - падом и ударцем о камен. Завезане руке, што је такође обдукција потврдила, међутим, ни имагинарно оправдали нису.
Нити одговорили на питање – како је везани Милошевић наводно “пуцао” прије него је убијен. Слично једно – имагинарно свједочење из 1993. године, у писаном облику, али без законских генералија, и адвокати оптужених покушали су да уврсте у судски спис. Но на покушају је остало. Јер се наводни свједок – Бранислав Милошевић у судници појави. Негирао је да је видио смрт свог презимењака, и да је икада било коме на те околности свједочио. Потврдио је и фалсификовање његовог потписа, не спорећи могућност вјештачења графолога.
Колорит манипулација, пријетњи, уцјена, напрасних амнезија и покушаја да се очевици преко ноћи прогласе “неурачунљивим”, данашњим свједочењем, требало би да је окончан. На потезу је судско вијеће предвођено Шабаном Максумићем, које је одлучило да видео материјал, нашој медијској кући, данас ускрати.