Подршка Кривичном законику и Закону о "звиждачима" (ВИДЕО)
Да ли су Српска и БиХ испуниле све услове да не буду на сивој и црној листи Манивала и ФАТФ-а? О томе ће се ускоро разговарати у Стразбуру, а приближавање тој позицији у многоме би помогло усвајање Кривичног законика и Закона о лицима која пријављују корупцију – популарним звиждачима.
Милионске злоупотребе, афере. противзаконите радње на свјетло дана често излазе кроз информације инсајдера. Мада има веома важне информације, звиждач често бива прогоњен и кажњаван. Република Српска нема Закон о звиждачима, али ће у парламентарну процедуру ускоро бити упућен приједлог. Ако се усвоји, биће то први такав документ који дефинише ово питање.
"Суштина овог закона јесте да охрабримо људе да пријаве са аргументованим сазнањима о евентуалном постојању корупције. Предвиђене су и санкције за пријаву из зле воље, зле намјере или без аргументације'', истиче Антон Касиповић, министар правде Републике Српске.
Предсједник Савеза синдиката Српске Ранка Мишић је рекла да су са предлагачем успјели да усагласе члан 209. кривичног законика у вези са платама и казнама.
"Морамо знати, уколико дођемо до ситуације да имамо првог звиждача, који ће једну опасну аферу отворити, или опасну ситуацију, да ће и друга страна реаговати и јако је важно да овај закон и систем штити особу која пријављује''.
Према незваничним подацима, у протекле двије године, грађани у Српској пријавили су 188 случајева корупције, али је само 16 било основано. Ситуација у Хрватској је најгора, јер корупција у тој земљи дословно цвјета, тврди најпознатији хрватски звиждач, Весна Баленовић која је 2001. године пријавила милионску корупцију у "Ини''. Умјесто да буде заштићена и награђена јер је уштедјела милионе, доживјела је прогон - послодавац је покренуо тужбу за клевету.
"Морам рећи да се и моја дјеца малтретирају. Ја иначе живим престрашена већ 16 година. Моја породица и ја смо живе мете. Ово је палац доле за наше предсједнике, премијере, саборске заступнике, министре, за правосуђе. Хрватска је страва! Ја не знам сваки дан кад изађем из куће, да ли ћемо се ја и моја дјеца вратити живи'', нагласила је Баленовић.
Ова млада чланица ЕУ, Хрватска, нема закон која штити оваква лица.
"У Хрватској предсједник и премијер питају гдје је звиждачу ослобађајућа пресуда? Ја поручујем и (Колинди Грабар Китаровић..) не треба нам! Ми не смијемо ни да будемо оптужени!'', додаје она.
Овај закон у Србији је донесен 2014.године. Према подацима њиховог Министарства правде, у првих 15 мјесеци примјене закона о заштити узбуњивача, у судовима је формирано 157 предмета по тужбама звиждача, од којих је ријешено 89. Међутим, уредник портала КРИК из Србије, Стеван Дојчиновић, каже да не постоји ниједан велики случај гдје је узбуњивач открио нешто крупно и да је био заштићен. Указује на још један проблем.
"Други проблем, који се не смије занемарити јесте утицај и моћ таблоидних медија, који сваког ко укаже на корупцију, провуку кроз бруталне медијске кампање, у којима га лажима покушавају дисквалификовати и омаловажавати. Чак и да закон функционише до краја, да заштити узбуњивача, то не зауставља подивљале таблоиде. Они су један од битних разлога због чега се многи потенцијални узбуњивачи плаше да изађу у јавност'', каже Дојчиновић.
Главни проблем у Србији је нездрава атмосфера, а да би заштита узбуњивача ефикасно функционисала, потребно је да се ствари у друштву среде, каже Дојчиновић.
Свим потенцијалним узбуњивачима кочница да пријаве корупцију је страх. Надлежни у Српској надају се да ће нови закон дати сигурност грађанима и вјетар у леђа да без бојазни подигне слушалицу и пријави случај.