Завршен други "Јахорина економски форум" (ВИДЕО/ФОТО)
Предсједник Скупштине Удружења економиста Српске и предсједник Организационог одбора "Јахорина Економског форума" Горан Рачић рекао је на затварању да је овај форум показао да су наша очекивања испуњена.
"Специјалне зоне су стратегије коју Српска мора прихватити и реализовати, основати ИКТ сектор при Заводу за статистику. Мора се прилагодити законска регулатива у вези са инвестицијама, прилагодити уписна политика, развити подршка младим талентима. Мора се прилагодити и енергетска стратегија, уз бржу либерализацију тржишта енерегетике", рекао је Рачић.
Предсједник Милорад Додик истакао је да је форум показао потпуни смисао и успјех.
"Овај форум постаје дио наше пословне атмосфере. Свијет не одустаје од глобализације, а то значи да мале економије могу изгубити дио свог економског или националног идентитета. Али можемо показати да се може и другачије. Разговарали смо овдје о важним темема и разговарли о потреби сарадње са великим економијама као што су Русија и Кина. Треба да развијамо специјалне економске зоне, јер ту имамо шансу. То може да обезбиједи успјех. Хвала свима на учешћу", поручио је Додик.
На панел дискусији "Европска унија - пут у (не)извјесност" међу главним темама је и питање о томе да ли ће БиХ дочекати Европска унија оваква каква је данас, с обзиром на Брегзит и остале глобалне промјене. Неке од тема су и колико је извјесно чланство БиХ у ЕУ, као и какве користи од чланства би могла да има Република Српска, односно БиХ.
Амбасадор Хрватске у БиХ Иван Дел Векио рекао је да се ЕУ у посљедњих десет година почела да рјешава проблема које је она проузроковала. Каже да ЕУ није крива за избјеглице, а ни за Украјину, иако се о случају Украјине може расправљати.
- Питање Агрокора су задњи трзаји договорене економије. Упркос трансформацијама које смо прошли од стране ЕУ, Агрокор је резултат социјалистичке договорене економије. Агрокор је пао због превеликог задужења, иако су његове поједине кћерке фирме здраве и добро послују. Ја вјерујем да је ЕУ од велике важности за БиХ. Реформска агенда је добра за БиХ, јер ви сте већ на неки начин у преговорима о поглављима. БиХ ће агендом скратити пут у ЕУ. Агендом рјешавате питања које су такође присутна у поглављима - рекао је Дел Векио.
Амбасадор Италије у БиХ Никола Манаси каже да је битна сарадња са ЕУ и да од ње много користи може да има и Република Српска и Федерација БиХ. Он сматра да је пут ка чланству у ЕУ тежак, јер треба прилагодити бројне норме.
- Ја сам прилично оптимистичан и Италија жели да са вама подијели та искуства. И ми гријешимо, али учимо из наших грешака. Треба да научите од других, а БиХ треба да иде у бољу будућност. И ми имамо регионе који имају скоро па надлежности као државе и све то треба да хармонизујемо с европским прописима. Свака нова чланица ЕУ даје нешто ново самој Унији - каже Манаси.
Америчко-њемачки слободни новинар, историчар и економски истраживач Вилијам Енгдал сматра да је стварање евра била грешка.
- Идеја стварања монетарне уније прије политичке унније, била је фундаментална грешка чије посљедице видимо на примјеру Грчке. Може се десити и будућа банкарска криза у ЕУ, јер нешто има болесно у финансијском систему евра. Не видим да се води нека озбиљна диксусија о овоме. Песимистичан сам што се тиче евра - каже Енгдал.
Сматра да је проблем у томе што је ЕУ сада у кризи. Није само Брегзит, већ и Украјина којој је дат хибридни статус, што се тиче евентуалног чланства. Енгдал наводи да Брисел нема конкретну идеју што се тиче проширења ЕУ.
Директор канцеларије ЕБРД у БиХ Јан Браун рекао је да Брегзит више говори о самој Британији, а не о ЕУ, јер су Британци на неки начин увијек били на пола одвојени од Европе.
- Ми се никад нисмо осјећали дијелом континента и то ће остати вјероватно тако. Разлог за оптимизам била би Агенда реформи у БиХ. Та агенда је прилично детаљна. Агенда представља намјеру ЕУ да се БиХ усмјери ка ЕУ и да је битно покренути економске и социјалне реформе - рекао је Браун.
Он је рекао да је напредак већ видљив и да ЕБРД жели да помогне реаланом сектору и развоју инфратруктуре, посебно путне.
- ЕБРД има специфичан мандат и наша идеја је да развијамо привреду. Циљ је ојачати приватни сектор, који је сад слаб. Мора доћи до раста. Друга ствар је инфраструктура и планирамо да се ту више ангажујемо, како би Коридор 5Ц био брже изграђен. Трећа ствар је зелена економија и ту планирамо да инвестирамо. Намјера је да што више инвестирамо у Српску и БиХ - нагласио је Браун.
Предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истиче да има реалан приступ кад је ријеч о Европској унији. Каже да постоји политичка одреднице да је одлучено да се креће ка Унији, како БиХ, тако и остале земље западног Балкана. На том путу су, наводи, бројни изазови, и није иста привлачност ка ЕУ како је то било 2004. године.
Премијерка каже да се Унија сада суочава с великим проблемима, а Брегзит је један од њих. Изразила је вјеровање да су ударени темељи ЕУ, као и да ће Унија бити модификована. Наводи да је заговорник да Европа буде у "више брзина", а то је већ сада постало актуелно.
- Европа у више брзина значи већу слојевитост. Неке земље су у монетарној унију, а неке нису, већ ту је видљива слојевитост - објаснила је Цвијановићева.
Она сматра да ЕУ није направила неку форму за будућа прикључења. Поменула је и актуелну кризу у региону, тј. стање у Македонији.
- Македоније још није добила датум за преговоре и сви знамо због чега. Имамо различите приступе и од саме Евопске уније. У Македонији се тражила децентрализација и полиције и управе, а код нас супротно и то је та неконзитентност од стране Уније. Ја вјерујем у ЕУ и Европу, али нисам сигуран да ће се Европа брзо опоравити од садашњих проблема - каже премијерка Српске.
- Мислим да ће се ЕУ вратити својој суштини, а то је социјално економска интеграција, а да ће се политичка димензија изгубити. Политички проблеми су велики, а Брегзит је само један проблем. ЕУ је у БиХ направила пуно грешака, а једина ствар која је добра јесте Реформска агенда. Чекали смо шест година на овакву Агенду - рекла је премијерка Српске.
Она сматра да ЕУ није требало да инсистира на, како каже, тешким уставним питањима за чије промјене вријеме још није зрело и питање је да ли ће икад бити. Наводи да се БиХ са доношењем Агенде и механизма координације вратила у социјално економски аспект интеграција, те да је тиме ЕУ тек сада показала прагматичан приступ.
Предсједник "East West Bridge Internationala" и члан Извршног комитета Трилатералне комисије Јован Ковачић каже да је тачно да ЕУ има много проблема. Каже да се ствари одвијају убрзанно и да су турбуленције све чешће. Тврди да ће Европа наћи начин да се опорави и извуче из потешкоћа које је брину.
- У Европи су се јавили и идеје о заједничким одбрамбеним снагама. Мислим да је тешко да се то деси. Ово што се дешава у Македонији, није коинциденција. Неки кажу да је ово посљедњи трзај Николе Груевског, али то уопште не мора да значи. Може бити и нешто друго. Ми и даље вјерујему у чланство у ЕУ. Тај наш пут јесте пут реформи и јачање држава - наводи Ковачић.
На панелу "Улога медија у креирању пословне климе" учесници су разговарали о томе како унаприједити рад медија у креирању пословне климе, како реално одсликати друштвену стварност, а не само енергију трошити на скандале и сензације, питајући се, при томе, да ли добро испричана економска прича може бити један од покретача развоја економије Републике Српске.
Предсједник НСРС Недељко Чубриловић оцијенио у панел-дискусији да је улога медија у креирању пословне климе и пословног амбијента веома значајна, те да сви медији нису у истој позици и да се јавни медији не могу поредити са медијима који се боре за тржиште.
- Јавни медији не треба ни да се такмиче за гледаност, већ треба да се боре за квалитет и да буду неко ко ће бити креатор тог квалитета на одређеном простору за одређене теме - рекао је Чубриловић.
Навео је да се квалитет медија огледа у њиховом критичком односу према процесима и појавама у друштву, и такви медији су добродошли свима.
- Сарадња медија у сваком друштву са његовим кључним институцијама увијек је добродошла, укључујући свакако и позицију и опозицију - закључио је Чубриловић.
На панел дискусији о теми "Енергетски сектор Републике Српске - потенцијал за будућност" највише пажње посвећено тренутном пресјеку енергетског сектора на основу производње и дистрибуције електричне енергије у Републици Српској. Учесници панела говоре и о развојним и инвестиционим плановима Електропривреде Републике Српске.
Министар индустрије, рударства и енергетике Српске Петар Ђокић рекао је да је Српска све своје активности организовала према донесеној стратегији о енергетици.
- Ми смо до сада додијелили концесије за велике енергетске пројекте, чији је носилац Електропривреда Републике Српске. Један од тих пројеката је и ХЕ Дабар, као и ХЕ Хргуд и концесија за Термоелектрану Угљевик 3 - рекао је Ђокић.
- У Српској највише је заступљена термо енергија, око 66 одсто, а повећава се удио и хидро енергије. Планирамо да до 2030. године у Српској буде инвестирано 30 милијарди КМ у енергетски сектор. Имамо значајне капацитете и на ријеци Врбас, који су до сада слабо искориштени, а тако и на ријеци Босни - каже министар.
Према Ђокићевим ријечима, данас Република Српска има стабилан енергетски систем, као и раст производње у овом сектору, док је ове године планиран раст од око 6,3 одсто.
- Мораћемо брже ићи у либерализацију тржишта у овом сектору, јер на тржишту наступају нови односи. Морамо бити спремни на то. Ми још имамо ниске цијене и то ће тако остати и у будућем периоду - каже Ђокић.
Потпредсједник EFT Group Зоран Ивковић рекао је да је та компанија кренула у процес изградње ТЕ Станари прије 11 година, као и да су веома задовољни, јер ова термоелектрана сада запошљава више од 800 радника, који имају плате изнад просјека у Српској. Истакао је да имају разлога за задовољство, јер производе и стварају профит, што оправдава улагања.
Члан Управе и партнер за консалтинг "PwC" Хрватска Дејан Љуштина каже да су цијене у сектoру енергетике у пади, те да нема више толико потражње. Што се тиче понуде, наводи да постоје обнвовљиви извори што је изазвало пад цијена на тржишту. Каже да се цијене према купцу нису промијениле, зато што свака држава има накнаде за обновљиве изворе. Сматра да ће већина инвестиција у будућности ићи према обнвовљивим изворима, а повољно је и што се самњују трошкови. Према његовим ријечима, кључ су нове услуге и нови сервиси, гдје су јако велике марже и многе копманије у то све више улажу. Наводи да стабилност даје и дистрибуција.
Извршни директор Електропреноса БиХ Цвјетко Жепинић каже да је преносна мрежа у БиХ довољно развијена, а планира се и даља модернизација. Наводи да она може да обезбиједи прихват велике количине електричне енергије. "У нашим дугорочним плановмма уложићемо 700 милиона КМ у развој и обнову преносне мреже. То су наша средства", каже Жепинић.
Благоје Шупић, извршни директор за економско-финансијске послове у Електропривреди Републике Српске, каже да је ХЕ Дабар је једна од три хидроелектране која се налази у дијелу Горњи Хоризонти, као и да је досад инвестиран 51 милион КМ у овај пројекат. Истакао је да је други значајан пројекат изградња вјетропарка, а у току су активности да се обезбиједе кредитна средства. Шупић каже и да је ХЕ Бочац 2 такође важан енергетски пројекат на којим се ради.
- Електропривреда Српске има обавезу пружања електричне енергије свима оним који је желе. Од 1. маја 2015. купци могу да бирају свог добављача. Сви потрошачи код нас имају социјалну цијену струје која је нижа од тржишне, а и од наше саме произведене - рекао је Шупић, и додао, да је у ЕПРС присутна социјална осјетљивост приликом запошљавања.
Брчко дистрикт планира да реализује двадесетак крупних инвестиционих пројеката укупне вриједности више од 250 милиона КМ, изјавио је градоначелник Синиша Милић који учествује у раду Јахорина економског форума.
Он је указао на чињеницу да је Брчко дистрикт мала економија и самим тим, можда, флексибилнија и у стању да одговори некаквим изазовима које са собом носи глобална економска криза.
Навео је да је важно што су на Форуму чули чињенице које се подударају са активностима које предузима Влада Брчко, прије свега, у смислу потреба отварања пословних зона као мјеста у којима би којима би се додатно подстицале привредне активности кроз додатне субвенције и пореске олакшице.
