latinica  ћирилица
27/04/2017 |  07:47 ⇒ 28/04/2017 | 11:57 | Аутор: РТРС

Развојне шансе- "Јахорина економски форум" окупио и свјетске инвеститоре (ВИДЕО/ФОТО)

На Јахорини је у току дводневни пословни скуп "Јахорина економски форум 2017", који организује Удружење економиста "Свот" под покровитељством предсједника Милорада Додика.
Јахорина економски форум 2017. - Фото: РТРС
Јахорина економски форум 2017.Фото: РТРС

На скупу учествује више од 50 страних и домаћих предавача, 300 делегата, гостију и представника медија.

Првог дана биће говора о унапређењу привредног амбијента Републике Српске, али и цијеле БиХ.

И ове године окупили су се високи званичници из цијеле земље, те представници академске заједнице и корпоративног сектора, а Форум ће бити и мјесто сусрета бројних амбасадора, делегација ЕУ, парламента ЕУ, делегата Грчке, Кине и других земаља региона, али и шире.

Панел 6: Млади из Републике Српске у бизнису-темељ будућности

Панел је посвећен младим људима, квалитетним кадровима, проблему одласка младих...Да ли и колико препознајемо своје квалитете, своје људе, своје кадрове?

Панел 5: Стање и перспективе тржишта рада у Републици Српској

Овај панел је посвећен проблему недостатка квалификоване радне снаге, одласку квалификоване и неквалификоване радне снаге, демографским подацима, реформи завода за запошљавање, реформи образовног система, проблему запошљавања младих, развоју предузетничког духа и самозапошљавању.

19.15... "И поред одређених резултата који показују економски раст, ипак не можемо бити задовољни свим сегментима. Влада Српске је кроз акционе планове препознала најосјетљивији дио становништва, како би помогла при запошљавању. Морамо препознати реални сектор и активности које проводимо усмјерене су на реални сектор запошљава. Ми смо кроз законе дефинисали те мјере и треба их реализовати", навео је министар рада и борачко инвалидске заштите Миленко Савановић. 

Директор Завода за запошљавање Мирослав Вујичић рекао је да Завод реализује пројекте запошљавања у привреди. "Омогућавамо људима да стекну прво радно искуство. Трудимо се да све пројекте реализујемо, наравно не упијевају сви пројекти, али вршимо њихову еваулацију", навео је он.

19.10... "Тренутно имамо 124.000 незапослених лица, прошле године смо имали 135.000.  Висикообразовних је десет одсто и примјетно је повећање незапослених са са високом стручном спремом. Ако наставимо са хиперпродукцијом кадрова, имаћемо још више незапослених", рекао је директор републичког Завода за запошљавање Мирослав Вујичић.

Власник "Сава БН" Милорад Крстић рекао је да ово предузеће углавном запошљава технологе, али и да је у ситуацији да мора додтано да обучава кадар. "Имамо уопште у друштви проблем неквалификоване радне снаге и такви људи настоје отићи у иностранство, јер наше компаније им не могу омогућити жељена примања", навео је Крстић.

Зоран Тошић директор "Mreza Network" d.o.o Дервента сматра да је демографија срж проблема. "У задњих 20 година око 20 милиона источне, централне и јужне Европе се преселило у западну европу са намјером да се ту стално настане и то је тренд и данас. Имамо проблема да породице одлазе. Ми смо преквалификовали људе, наше раднике, слали у Њемачку да се обуче. Ми имамо квалитет и морамо нешто промијенити како би људи остали. Морамо помоћи Заводу за запошљавање", рекао је Тошић.

Горан Рачић предсједник подручне привредне коморе Бањалука истакао је да је незапосленост у Српској велики проблем. "То што се смањио број незапослених, не мора значити да су се они запослили. Један дио више не тражи активно посао, а други је  отишао на рад у иностранство. Имамо доста незапослених који раде на црно, а остварују право на здравствено осигурање, само што се воде као незапослени. Ми тражимо да се они који не траже активно посао, скину из евиденције незапослених. Морамо створити једнаке услове за све", рекао је Рачић.

Панел 4: Савремени извори финансирања

Овај панел је посвећен новим изворима финансирања- Колико познајемо и у којој мјери користимо савремене изворе финансирања, да ли довољно користимо инвестиционе фондове...

Панелисти: мр Милимир  Дурмић (директор "Дрина осигурања"), доц. др Предраг Гајић (Комисија за ХОВ Републике Српске), Франк Јин Ли (директор "SINO-RS Investment Group а.д .Бањалука), Ерик Шафер (Wirtschafts Hoch Universitat Koblenz) и проф. др Александар Живковић (Економски факултет Београд).

Панел 3: Традиционалне vs. савремене индустрије

17:50... "Јавни сектор нема тако привлачне плате за ИТ инжењере, тако да администрација уопште није привлачна за њих. Уопштено, главни нам је проблем финансијске природе, јер у другим земљама ти инжењери могу да зараде више и иду тамо да нешто више и науче. Ми морамо да се потрудимо да побољшамо услове и да се тако ослонимо на своје снаге", истакла је мр Свјетлана Перковић, помоћник директора Управе за индиректно опорезивање БиХ.

17.40... "Имамо ситуацију да универзитети производе кадар који није спреман за индистрију. Нису ту само Универзитети криви. Овдје је у питању заједничка  и колективна одговорност. Појављују се фирме које раде са новим технологијама, које се лако прилагођавају тржишту, а ми немамо кадар спреман за то. Неће приватне фирме едуковати, ми морамо да дамо технологију како би онда универзитети едуковали кадар. Треба да добијемо додатну вриједност од студената. Треба да се укључи моменат интелекта, како би креирали нову вриједност. Приватне фирме морају комуницирати са универзитртима како би створили квалитетан кадар", изјавио је ово Амер Хаџикадић, директор "Oracle BiH".

17.15... "Морамо користити нове технологије и доћи до информације шта урадити да се што боље прилагодимо тржишту. Оно што је битно је да инудустрија производи, да је конкурентна. Мора се модернизовати производња користиећи ИТ технологије", рекао је директор Иновационог центра Бањалука Драго Гверић.

 Директор "Microsoft BiH" Омар Кривошија истакао је да често причамо о дигиталној трансформацији.

"И ИКТ (Информационо комуникационе технологије) сектор се трансформише, јер тако вријеме сам захтијева", рекао је Кривошија. Што се тиче традиционалних индустрија он их, како каже, не би упоређивао са савременом, већ би требало открити како савремене могу помоћи развоју традиционалних.

Секретар Удружења за информационо комуникационе технологије у Привредној комори Српске Слободан Драгичевић је нагласио значај ИКТ који може помоћи свим индустријама као нека врста сервиса.

"Птоблем је што наши инжењери и студенти немају додира са производњом и сами не знају шта пружа сектор производње. Битно је нагласити да је и сектор образовања јако битан, као и размјена студената",рекао је Драгичевић.

17.00... На овом панелу биће ријечи о томе да ли је дошло вријеме нових индустрија. Дрвна и метална индустрија, односно пољпоривреда и пољопривредна производња традиционално се наводе као компаративне предности Републике Српске , али све се чешће чује како је Српска и расадник инжењера и програмера.

Проф. др Едвард Јакопин представник Министарства привреде Србије је истакао да је животни стандард у земљама Западне Европе је седам пута већи и односу на Југоисточну Европу.

"Највећи изазови су у прерађивачкој индустрији и у Србији и у Српској. Наш највећи изазов је да "ухватимо" технолошки корак у односу на земље ЕУ, али и још неким земљама који су "трчале" брже од нас. Макроекономски показатељи су стабилни. Велики значај имају инвестиције, али и иновације. У иновације треба улагати, а послије очекивати резултате. Влада Србије улаже у иновације. Важно питање су и сировине, то јест учешће сировина у извозу. У БиХ то није високо. Циљ је ослонити се на властите снаге", рекао је Јакопин.

Панел 3: Традиционалне vs. савремене индустрије

Панел 2: Грађевинарство као фактор развоја домаће економије

14.10... Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске Сребренка Голић изјавила је данас на Јахорини да се грађевинарство и грађевинска индустрија у Српској, као и у БиХ и другим земљама, свакодневно суочава са великим изазовима и проблемима, укључујући и економску кризу која је доминантно утицала на развој привреде у цјелини. Она је у својству уводничара на панелу "Грађевинарство као фактор развоја домаће производње", у оквиру "Јахорина економског форума 2017", навела да је евидентно да ти изазови стално добијају на интензитету.

Остали учесници овог панела, предсједник Привредне коморе Републике Српске Борко Ђурић, генерални директор "Ксела БХ" Емир Кадрић, директор "Урбис центра" Снежана Мрђа Баџа, сувласник "Интеграл инжењеринга" Слободан Станковић и директор "Ауто-путева Републике Српске" Душан Топић говорили су о инфраструктурним радовима као замајцу малих економија, о инвестицијама, домаћим потребама и капацитетима, наступу на страним тржиштима, препрекама у грађевинском сектору, урбанистичким плановима, као и могућностима реализације већих инфраструктурних пројеката у Републици Српској.

Панел 1: Специјалне економске зоне (СЕЗ) – прилика за успјех

14.05... "Немојте се плашити да креирате економске зоне. Морате да створите повољне услове. Ми се налазимо у глобалној економији и морате бити ажурни и са креирањем закона. Да побједите на тржишту са специјалном зоном није лако, али морате се потрудити и све зависи од инвеститора", наглсио је Хуан Торентс, предсједник Међународног удружења слободних и економских зона.

13.40... "Концепт Слободних зона подразумијева и пореска ослобађања. У Србији постоји 14 слободних зона. 25.000 радника ради у нашим зонама, а у свакој имамо по једну мултинационалну компанију. Инвестиције сваке године износе око 200 милиона евра, што показује да су слободне зоне добре за развој и инвестиције," поручио је др Драган Костић, предсједник Групације слободних зона Привредне коморе Србије и извршни директо Слободне зоне Пирот.

Панел 1: Специјалне економске зоне  – прилика за успјех

13.30... "Ми у Србији имамо већ 10 година овај модел зона. Наравно и законски је то регулисано. Ми данас имамо много и индустријскх зона. Скоро 16.5 милијарди инвестиција смо имали у задњих 15 година. Дошли смо да фазе да ово све има смисла", нагласио је министар пољопривреде и заштите животне средине Србије Бранислав Недимовић.

13.15... Министар за еконосмке односе и регионалну сарадњу и члан Савјета за успостављање специјалних економских зона Златан Клокић рекао је да Специјалне економске зоне представљају зоне на којима се послује под слободнијим условима и које обхватају један географски дио земље.

"Ту би се нашао и велики број коринсика, а циљ је ново запошљавање. Захтијева такође велика финанскијска улагања, што је једина мана овог модела. Друга опција је да проширујемо већ постојеће пословне зоне. Идеја је да ове зоне постану Специјалне енкономске зоне. У питању су кинески модели, али и кинески инвеститори. Треће рјешење је успостављање у пуном формати, али не искључује дислоцирање унутар већ постојећих зона", нагласио је министар Клокић у оквиру панела Специјалне економске зоне – прилика за успјех.

О развоју Специјалних економских зона говорили су још и директор Одјељења за сарадњу са међународним организацијама Министарства економије Републике Азербејџан и представник "China International Engeneering Consulting Corporation" Јитонг Ванг.

12.20... "Данас смо на Форуму могли да чујемо низ података. Овдје постоји раст економије, постоје успјешна предузећа. Степен задужености није толики колико се често у јавности спомиње. Имамо амбиције да релативно смањимо задужење. Не узимају се средства да би се крпио буџет", рекао је предсједник Српске Милорад Додик на прес конференцији одржаној у оквиру "Јахорина економског форума".

- Реструктуирање дуга Српске је у озбиљној фази. Ми ове године имамо 700 милиона КМ да вратимо. До краја осмог мјесеца би се ти разговори требали завршити. Ако би то рјешили, дошли би до суфицита од 500 милиона КМ. Разговори су веома озбиљни. Радимо на томе, поручио је Додик.

На прес конференцији која је одржана у оквиру "Јахорина економског форум" предсједник Организационог одбора Горан Рачић истакао је да је битно да се разговара о свим важним економским темама. "Разговараћемо о енергетици. Причаћемо о грађевини, грађани се данас више орјетнишу на куповање станова и некрентнина, него на штедњу", нагласио је Рачић.

Шеф Делегације ЕУ у БиХ Ларс-Гунар Вигемарк рекао је да би Српска и ФБиХ требали да између себе што више тргују, а наравно и са свим земљама региона. "То сам највише истицао током пленарне сједнице, каже Вигемарк. Тргoвина је један од кључних елемената. Забиљежена је тендеција раста извоза из БiХ према ЕУ и то за 11 одсто. Иницијатива премијера Србије ѕа јединство тржишта на Западном Балкану је јако важна. Имате потпуну подршку ЕУ да што прије постанете чланица СТО. Потребно је да БиХ што више тргује, потребан је већи извоз. Србија је успјела да преполови незапосленост и то треба примијенити и овдје", поручио је Вигемарк на прес конференцији.

 

Пленарна сједница: Глобална економска кретања и мале економије

11.00... "Раст БДП је јако важан за Србију. Чак је премијер Србије Александар Вучић основао Савјет за праћење БДП-а. Србија већ спроводи тешке економске реформе. Резултати су већ видљиви, јер смо 2016. годину завршили са минималним дефицитом у буџету. Оно што јесте рак рана наших економија је незапосленост, што смо ипак успјели смањити", истакао је министар привреде у Влади Србије Горан Кнежевић. Он је поручио је план Владе Србије снажан раст привреде у наредним годинама. "Важно нам је привлачење инвестиција као и развој малих и средњих предузећа", поручио је Кнежевић.

Јахорина економски форум 2017

10.45... Шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк истакао је на "Јахорина економском форуму 2017" да грађани БиХ морају размишљати о локалном нивоу јер на том новоу настаје највише радних мјеста, мала и средња предузећа. "Раст од три посто и није лоше, ипак цијели регион мора да има већи економски раст", поручио је Вигемарк и додао да се БиХ треба придружити Свјетској трговинској организацији и да добије подршку чланица СТО. Морате да тргујете са свима, истакао је Шеф делегације ЕУ у БиХ. 

Милорад Додик, предсједник Српске

10.20... "Република Српска је мала заједница и економија и зато је потребна њена шира економска интеграција", поручио је предсједник Српске Милорад Додик обраћајући се учесницима "Јахорина економског форума 2017" .

- Економија Републике Српске показује одрживост, чак и након поплава 2014. године - нагласио је Додик.

Он је истакао да је Република Српска у протеклих годину дана, од прошлогодишњег "Јахорина економског форума", реализовала неколико великих инвестиција, наводећи као примјер отварање Термоелектране Станари, чиме је за 28 одсто повећана производња електричне енергије у Српској.

"То нас је понукало да озбиљније размишљамо о новим енергетским пројектима, јер сматрамо да је то развојна шанса", рекао је Додик на отварању "Јахорина економског форума 2017". "У овој години, Република Српска ће отворити додатних 35 километара ауто- пута и спојићемо Бањалуку и Добој с намјером да даље градимо према Бијељини, а очекујемо да ће и ауто-пут који се гради од Сарајева ка Сави, ка граници са ЕУ имати своју динамику", навео је Додик.

Додик је изразио жељу да учесници овогодишњег економског форума буду креативни и да препознају добре шансе, али и проблеме које треба рјешавати да би се упутили у развијено и стабилно друштво.

"За развој економије кључно питање је стабилност, прије свега, политичка и то нам у континитету не иде наруку", рекао је Додик, подсјећајући да су се у посљедње вријеме могле чути олако изречене оцјене да је регион у проблему и да се ствари одвијају лоше.

Јахорина економски форум 2017

Додик је истакао да, без обзира на постојеће изазове које неки виде као елементарни узрок за дестабилизацију, регион показује да је стабилан.

"То је за нас важно, јер без регионалне стабилности не можемо да привучемо, нити да анимирамо било кога ко би овдје улагао или дошао да се бави бизнисом", навео је Додик и додао да су најбољи они који већ овдје раде – из земаља ЕУ, региона, Русије, Кине.

Предсједник Српске је навео да се раст БДП од три одсто може одржати, а то говоре и процјене Свјетске банке, али уз одређене мјере. Додао је да је Српској потребан и већи раст БДП. Нагласио је да је Република Српска испунила скоро све  обавезе из Реформске агенде и да намјера да све проведе, али да је важно да се и остали тако понашају.

- Вјерујем, ипак, да можемо да направимо боље услове. Веома тешко можемо издржати конкуренцију када либерализујемо увоз и ту су већ видљиви проблеми. Треба посебно да заштитимо нашу пољопривредну производњу - рекао је предсједник Српске.

Додик је рекао да привредници Српске интезивно контактирају са привредницима из Кине. Подсјећајући да је кинеска економија тренутно у експанзију, говорио је о искуствима током сарадње с кинеским компанијама на пројекту изградње ТЕ Станари. Додик је као продуктиван пројекат истакао формирање економских зона, у чему Кина има богато искуство. за Српску је, како је навео, веома важно да сагледа и планира како да развија слободне економске зоне.

Важна тема је, наводи, како да се смање дуговања, која и нису толико велика као што неки приказју. Потребно је смањити дуг, како би се ојачале привредне активности, истакао је предсједник Српске.

- Морам да се захвалим европскиим банкама које нас прате у изградњи инфраструкуте, посебно путне. Видимо да има доста заинтересованости за улагање код нас из Италије, Словеније - каже Додик.

Као кључно питање, Додик је навео конекцију и сарадњу са привредницима у региону. У вези с тим, навео је да биланс није на страни Српске и да то треба побољшати и заштитити примарну производњу. Истиче да Српска има ресурсе и комуникације, али да то има и читав регион, што му пружа добру перспективу. То би била шанса и за веће запошљавање и разлог да млади остају на овим простоприма.

Горан Рачић предсједник Организационог одбора

10.15... "Моје мишљење је да морамо бити побједници ових турбулентних проблема. То неће бити лако, али ће форум помоћи да се формирају најбоља рјешења, која могу помоћи и Влади Српске. Морамо бити свјесни да имамо неповољну структуру привреде, мала предузећа", истакао је предсједник Организационог одбора Горан Рачић на отварању "Јахорина економског форума 2017".

....................................................................................................................................................................

Другог дана "Јахорина економског форума 2017" предвиђен је панел "Енергетски сектор Републике Српске-потенцијал за будућност". Панелисти ће приказати тренутни пресјек енергетског сектора на основу производње и дистрибуције електричне енергије у Српској, развојних и инвестиционих планова ЕПРС, економске оправданости развојних планова и обавеза према преузетим међународним уговорима у вези са зеленом економијом.

Панелисти: Петар Ђокић (министар индустрије, енергетике и рударства Српске), Зоран Ивковић (потпредсједник "EFT Group", др Жељко Ковачевић (генерални директор ЕПРС), Дејан Љуштина (члан Управе и партнер за консалтинг PwC Хрватска), Цвјетко Жепинић (извршни директор "Електропреноса БиХ") и представник "Shangai Electric Group Co".

На Панелу "Улога медија у креирању пословне климе биће ријечи о томе колико медији могу утицати на то да се слика наше стварности промијени и да ли добро испричана економска прича има прилику или можда већ јесте један од покретача развоја економије у Српској.

На Панелу 9- "Европска унија-пут у (не)извјесност" учествоваће предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.

Посљедњи панел "Јахорина економског форума 2017" посвећен је перспективама развоја дрвопрерађивачког сектора Републике Српске.

Очекује се да овај форум прерасте у традиционално окупљање, те да заузме своју позицију међу водећим пословним дешавањима овог типа у региону и да уједно привредницима и представницима БиХ помогне у размјени идеја, знања и искустава која могу помоћи креирању бољег пословног амбијента, привлачењу нових инвестиција и свеопштем привредном развоју, како Републике Српске, тако и цијеле БиХ.

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина: Економски форум 2017
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина: Економски форум 2017
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017.
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017. - други дан
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017. - други дан
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017. - други дан
Фото: РТРС

Јахорина економски форум 2017. - други дан
Фото: РТРС

Делегација Републике Српске потписала меморандум са Кинезима
Фото: РТРС

Делегација Републике Српске потписала меморандум са Кинезима
Фото: РТРС