latinica  ћирилица
17/01/2017 |  13:16 ⇒ 15:49 | Аутор: РТРС

У јуну разговори о затварању ОХР-а?

Упркос чињеници да је затварање ОХР-а тема која је протеклих десетак година више пута и отварана и стављана ад акта, постоји неколико индикатора који показују да би 2017. година могла бити кључна и година одлуке о будућности највишег представника УН-а у БиХ.
ОХР - Фото: РТРС
ОХРФото: РТРС

Наиме, још 2010. године "Независне новине" су писале, након интерног састанка са представницима европске администрације у Бриселу приређеног за групу новинара са западног Балкана, да је постигнута сагласност да се европски пут БиХ и имплементација Дејтонског мировног споразума одвоје на "два колосијека".

Према том плану би, како је тада и објављено, испуњавање услова и циљева за затварање ОХР-а било независно од испуњавање услова за добијање кандидатског статуса БиХ за чланство у ЕУ, а та два процеса ишла би на "паралелним колосијецима". Међутим, о затварању ОХР-а неће се водити озбиљна расправа све док БиХ не постане кандидат за чланство у ЕУ, с обзиром на то да неколико веома утицајних земаља ЕУ, које предводи Њемачка, сматра да БиХ не може као кандидат водити преговоре о чланству у ЕУ а истовремено бити под протекторатом Уједињених нација оличеном у Канцеларији високог представника.

"Да смо били у праву", наводи овај лист, показали су наредни догађаји: први корак ка одвајању ОХР-а од европских услова је представљало одвајање специјалног представника ЕУ од Канцеларије високог представника и спајање са Делегацијом ЕУ у Сарајеву, које је услиједило 2011. године. Исте године је Петер Витинг, њемачки амбасадор у УН-у, приликом представљања Инцковог извјештаја у Савјету безбједности УН-а, поздрављајући одвајање специјалног представника од ОХР-а, рекао да је наредни корак измијештање ОХР-а из БиХ.

"Међународна заједница је често исправљала недостатке у домаћим политичким процесима. То се више не може наставити. У ствари, тај ангажман је некад стварао алиби политичким лидерима да не узму реформе у властите руке. Господине предсједниче, ми не треба више да идемо тим путем. (...) Наредни важни корак је да у БиХ буде присутна једино ЕУ и њена европска перспектива. Сматрамо да ОХР треба измјестити из БиХ, а садашње особље припремити да приводе крају задатке које обављају", рекао је он те 2011.

Валентин Инцко, високи представник, је у интервјуу "Независним" прије мјесец дана дао изјаву, која је прошла прилично неопажено, о томе да ће 2017. бити година у којој ће Савјет за спровођење мира расправљати о затварању ОХР-а и да је он вјероватно задњи високи представник.

"На сједници (ПИК-а у децембру 2016) смо ријешили да ћемо идуће године (2017) мало више разговарати о будућности ОХР-а и улози међународне заједнице", рекао је Инцко.

С обзиром на то да је у споменутом коминикеу наведено да ће се Управни одбор ПИK-а у Сарајеву састати 6. јуна, очигледно је да ће на тој сједници бити донесене значајне одлуке.

Из свега произлази да ће, уколико ове године БиХ ријеши питања из упитника и наредне године постане кандидат за ЕУ, ОХР морати напустити БиХ.

Сви аналитичари упућени у стање у БиХ слажу се у једном: ОХР би једино могао бити оснажен у случају озбиљније политичке кризе у БиХ.

Ивана Марић, аналитичарка из Сарајева, сматра да је улога ОХР-а само у томе да се у случају озбиљније кризе примијене бонска овлаштења.

"Са или без ОХР-а чињеница јесте да његово присуство говори о 'способности' БиХ да с европским институцијама преговара о чланству у ЕУ. ОХР је давно требало затворити зато што ништа не чини", рекла је она.

Слично мисли и Вехид Шехић, директор Форума грађана Тузле, који сматра да је ОХР присутан у БиХ само зато што постоји политичка криза и страх да она додатно не ескалира.

"А што се тиче ЕУ, потпуно је јасно да БиХ не може у чланство са ОХР-ом, само се ја бојим да је пред нама јако дугачак пут до тога", истакао је он.

Извор: Независне новине