Да ли је "Лили Марлен" за Скадарлију?
Војник чезне за дјевојком под фењером – стихови пјесме Лили Марлен говоре о љубави, али и асоцирају на нацизам. Текст је написао учитељ из Хамбурга мобилисан за вријеме Првог свјетског рата, а пјесму је прво отпјевала њемачка пјевачица Лале Андерсен – у незгодно вријеме, уочи Другог свјетског рата, и у то вријеме, на незгодном језику. Историчар Чедомир Антић истиче да се пјесма не може одвојити од контекста и зато је разумљиво што у Београду сјећа на њемачку окупацију.
„То је историјска пјесма, али ако је неко свира и ужива уз њу, а притом је Нијемац у ресторану усред Београда, који је имао огромне жртве и гдје је још жива та расправа. Она је један од симбола Трећег рајха, који је у Србији изазвао велика страдања и био би ред да се покаже мало више разумијевања“, објашњава историчар Чедомир Антић.
Парадоксално, Лили Марлен је постала хит захваљујући окупираном Радио Београду, који ју је пуштао од 1941. свако вече у 21.55. Њемачки војници су је обожавали, а једини који ју је бранио био је Јозеф Гебелс, јер је сматрао да, због чежњивог текста, слаби морал њемачке војске.
„Осим химни или дјела која су написана у славу или помен нечега, популарна музика не може да дјелује ратнички. У том смислу ни Лили Марлен заиста нема никакве везе са ратничким положајем. Лили Марлен је прије свега популарна култура“, сматра музички критичар Момчило Рајин.
Питање је каква би била судбина Лили Марлен да је написана и отпјевана на неком другом језику или у неко друго вријеме. Можда не би била контроверзна, али ни толико позната.
Извор: РТС