latinica  ћирилица
21/10/2016 |  19:56 ⇒ 20:07 | Аутор: РТРС

Требиње добило Центар за спашавање човјечије рибице

Требиње је град који је први у свијету добио Опсерваторијум за спасавање и истраживање човјечије рибице, а који је смјештен у њеном природном станишту.
Човјечја рибица - Фото: РТРС
Човјечја рибицаФото: РТРС

Све то захваљујући Брајану Ливорну, директору истраживачког друштва “Девон-Карст“ из Велике Британије и требињском Спелеолошком друштву “Зелена брда“, пише српскацафе.com

Овај Опсерваторијум налази се у подземној пећини, на врелу Вруљак 2 у требињском насељу Горица. Да би се приступило спасавању ових животиња, прво их је било потребно добро упознати и проучити.

– Када једном упознамо њихово понашање, тада можемо да осмислимо пројекат како да их заштитимо. Прво их мораш разумјети да би било шта урадио. Није рјешење смјестити их у зоолошки врт. То нису нормална мјеста за животиње. Тамо се не могу понашати природно. Морали смо да нађемо пећину у којој можемо да контролишемо услове и која има велику популацију човјечије рибице – рекао је Ливорн.

Залутале човјечије рибице, које услед обилних падавина испливају на површину, Требињци могу да пријаве на два броја телефона. Чланови Центра за спасавање, каже Ливорн, одмах ће доћи, преузети човјечију рибицу и вратити је у њено природно станиште. Ако је повријеђена, у Центру ће се побринути и за њен опоравак. Ипак, истиче Ливорн, опсерваторијум неће сам у потпуности спасити ову угрожену врсту. Важно је, каже, успоставити добру сарадњу са државним институцијама и политичарима.

– У РС што је мени веома изненађујуће, имамо добру сарадњу са Владом. У Бањалуци постоји институција за заштиту природе и ти људи су фантастични. Нису политичари, већ научници и у сарадњи са њима надамо се да ћемо током наредних 12 мјесеци постићи да ово подручје у насељу Горица буде заштићено на ентитетском нивоу, а ми ћемо бити чувари тог заштићеног подручја – нагласио је Ливорн.

У требињском опсерваторијуму прије три године постављене су четири подводне камере, а прва човјечија рибица спашена је прошле године из једног подрума у Гучини. Према Ливорновим ријечима до наредног љета биће постављено још девет подводних камера, те велики видео бим на коме ће Требињци и туристи поред опсерваторијума, у љетњим ноћима моћи уживо да посматрају човјечије рибице. Управо захваљујући овим камерама, током трогодишњег проматрања, каже Ливорн, уочена су нека необична понашања код ових животиња.

– Посматрали смо их из године у годину и исте примјерке налазили смо на истим мјестима. Помјериле би се само неколико метара и остале на истој локацији. Оне су слободне да иду било гдје, јер је овај систем пећина дугачак километрима, али су изабрале да остану на томе мјесту. Као када људи одаберу омиљени кафић.Тако је и човјечија рибица одлучила да јој је то омиљено мјесто и то је разлог зашто можемо да тврдимо да ћемо их камерама снимити на тачно одређеним мјестима – открива директор истраживачког друштва “Девон-Карст“.

Једну од највећих препрека у заштити човјечије рибице представља недовољно развијена свијест код људи о важности очувања животне средине. У Требињу се, каже Ливорн, смеће може наћи на готово сваком кораку, а оно одатле углавном доспијева у подземне водотокове. И у Музеју Херцеговине свјесни су да код људи треба пробудити свијест о важности очувања ове врсте. Са Брајаном Ливорном успјешно сарађују, а сви напори да се заштити човјечија рибица, кажу, од великог су значаја.

– Значај је велики из разлога што човјечија рибица је врста која се налази само на просторима Динарида. То подразумијева простор од Словеније до Требиња закључно, јер колико ја знам у Црној Гори није званично пронађена и такав један опсерваторијум мислим да не постоји нигде у свијету, евентуално можда у Словенији, али нисам сигуран. Они су мало даље отишли у томе правцу изучавања човјечије рибице и огроман је значај за заштиту врсте која је овдје аутохтона – мишљења је Мићо Милошевић, кустос биолог у Музеју Херцеговине Требиње.

У Центру за спасавање човјечије рибице присјетили су се и покојног требињског биолога Стевана Чучковића, који се за вријеме бивше Југославије двије деценије борио за заштиту ове врсте. Југославија га тада, кажу, није слушала, па је човјечија рибица данас пред истребљењем. Брајан Ливорн упозорава да још увијек има времена да се ово чудо природе заштити, али ако се то не учини одмах, за пет или десет година, могло би да буде касно.

Извор: Блиц