Одржана јавна расправа о избору хрватских делегата у Дому народа Парламента ФБиХ
Љубић тражи да Уставни суд утврди неуставност одредби Изборног закона БиХ након чега би се могло кренути у измјену ових одредби које се односе на начин попуњавања Дома народа Парламента Федерације БиХ, односно начин избора 17 хрватских делегата, који је, према Љубићевој оцјени, сада дискриминаторски.
"Имали смо далеко веће повјерење међу народима прије 2002. године и наметања амандмана на Устав ФБиХ од високог представика Волфганга Петрича који су произвели ове проблеме. Као примјер се може навести Гораждански кантон гдје сада живи 28 Хрвата, а у Посавини их живи више од 40.000 и ту је статистистички гледано 580 пута прекршено начело пропорционалности у избору делегата, а ту је и примјер Срба којих је врло мало у Западнохерцеговачком кантону", каже Љубић.
Он сматра да је ријеч о погрешном приступу, то да одредбе Изборног закона према Петричевој одлуци прописују да бар по један представник неког народа мора имати загарантовано мјесто у Скупштини Кантона чак иако није добио ниједан глас на изборима.
Наводећи да се мора водити рачуна о пропорционалном броју хрватских делегата у кантонима у односу на број хрватског становништва у одређеном кантону и укупан број припадника хрватског народа у цијелој земљи, Љубић истиче да Устав БиХ подразумијева пропорционалност у изборима и то да они изражавају вољу народа у бирању представника, а не да је то одређено законском нормом.
"Устав ФБиХ се користи за изборну манипулацију, јер се дешава да неко ко није добио ниједан глас Хрвата буде изабран у законодавно тијело", каже Љубић.
Он сматра да је ријеч о кршењу Устава БиХ и међународних конвенција.
Љубић је појаснио да се у већинским бошњачким кантонима бира 35 делегата у Дом народа у којем се укупно бира по 17 делегата из сва три народа и седам из реда осталих.
Иван Вукоја, Јосип Мерџо и Бариша Чолак чланови су Љубићевог тима који је припремио захтјев за оцјену уставности Изборног закона БиХ.
"Неприхватљиво је да неко црпи легитимитет из другог народа, да му се гарантује мјесто као припаднику одређеног народа у кантону, а из кантона касније и у Дому народа, јер је то норма Изборног закона, а не воља припадника народа", каже Вукоја.
Јосип Мерџо истакао је да је око 60 одсто делегата у Дому народа парламента ФБиХ непропорционално заступљено.
Представника Парламентарне скупштине БиХ као доносиоца Изборног закона БиХ није било на јавној расправи на којој су учествовали и представници ОХР-а, ОЕБС-а и академске заједнице.
Суд ће одлучити о захтјеву на некој од наредних пленарних сједница. Захтјев Љубића поднесен је Уставном суду 20. септембра 2014. године.
Извор: СРНА