latinica  ћирилица
22/09/2016 |  15:46 ⇒ 15:57 | Аутор: Агенције

Србија 65. у свијету и при дну у Европи по здрављу грађана

Исланд је на првом мјесту на листи од 188 земаља по здравственом стању становништва, а Србија је заузела 65. мјесто, што је при дну европских земаља.
Здравље (Илустрација: РТРС) -
Здравље (Илустрација: РТРС)

Од земаља у окружењу најбоља је Хрватска, на 42. мјесту, слиједи Црна Гора на 51, Албанија на 53. и Македонија на 61, док су иза Србије Бугарска (67), Босна и Херцеговина (73) и Румунија (74).

У студији објављеној у британском медицинском журналу Лансет  прати се напредак здравствених показатеља повезаних са Циљевима одрживог развоја Уједињених нација.

Студију је спровео амерички Институт за мјерења и процјену здравља  из Сијетла, а финансирала фондација Бил и Мелинда Гејтс.

Конкретно, Србија је најниже оцијењена за испуњене потребе жена за модерним начинима контрацепције, гдје је добила оцјену 37 од 100. Ово је проблем цијелог региона, па је Македонија добила 17 поена, Албанија 10, Хрватска 34 а Црна Гора 31.

Проблеми су и стопа смртности као посљедица природних сила, гдје је добила оцјену 40. Овај показатељ се мјери у контексту циља Уједињених нација да се побољша положај најсиромашнијих слојева становништва, а тиме и њихова изложеност несрећама.

Оцјену испод 50 на скали од 0 до 100 Србија је добила и за стопу самоубистава (44), пушење (43), као и хигијену, односно удио људи који немају адекватну хигијену, односно не перу руке вођом и сапуном (43 поена). Добру оцјену Србија је добила по покривености универзалном здравственом заштитом (89).

У изузетно доброј позицији је и по неадекватној ухрањености дјеце – по сузбијању недовољног развоја усљед неухрањености добила је оцјену 91 од 100, неухрањености 87, а нешто је лошија по прекомјерној ухрањености дјеце – 65, што је и даље изузетно добар резултат у поређењу са боље рангираним европским земљама.

Из извјештаја проистиче да би Србија требало да унапреди и ситуацију са загађеношћу ваздуха ситним честицама до 2,5 микрона гдје је добила оцјену 51, ризик од насиља (55 ођ 100), и ризик повреда и болести на послу (60).

Њемачка је на 15. мјесту, Италија на 20, Аустрија на 31, Хрватска на 42. а Црна Гора на 51. мјесту.

Како је пренио АФП, показало се да је у свијету остварен напредак у погледу смањења смртности мајки и беба и приступу контрацепцији, па је више од 60 одсто земаља достигло планирани циљ смањења смртности мајки (мање ођ 70 преминулих на 100.000 живорођене дјеце) и дјеце (25 смрти на 1.000 живорођених).

Циљеви у домену борбе против гојазности дјеце, брачног насиља и злоупотребе алкохола су још далеко, а ниједна земља није успјела да у потпуности елиминише болести попут туберкулозе.

На зачељу листе су Централноафричка Република, Сомалија и Јужни Судан.

Положај на листи је у извесној сразмјери са богатством земље, а аутори студије су поредили социо-демографски индекс земље, који укључује приход по становнику, образовање и стопу плодности, и поредили очекиване резултате са налазима истраживања.

Показало се да је већина земаља Западне Европе, Латинске Америке и дијелова источне и југоисточне Азије, као и Аустралије, имала и боље резултате од очекиваних у поређењу са социо-економским показатељима, а лошији резултати од очекиваних забиљежени су у подсахарској Африци, Источној Европи и централној Азији, као и Сјеверној Африци и Блиском Истоку, али и у неким богатијим земљама попут САД.

САД су се нашле на 28. мјесту, а овај релативно скроман резултат посљедица је лоших показатеља за смрт усљед насиља међу људима, ХИВ, распрострањеност алкохола, гојазност дјеце и самоубиства.

Такође, САД има лошије резултате од већине других богатих земаља у погледу смртности мајки и дјеце, што одражава неравноправност у квалитетном приступу њези, наводи се у студији.