latinica  ћирилица
02/07/2016 |  16:06 | Аутор: Агенције

Пронађени Будини посмртни остаци? (ВИДЕО)

У 1000 година старој пећини у Кини пронађен је златни ковчежић који би могао да представља једно од највећих открића у историји археологије.
Будини посмртрни остаци - Фото: Screenshot/YouTube
Будини посмртрни остациФото: Screenshot/YouTube

Тим археолога пронашао је у Нанђингу 2010. године. фрагменте костију који би могли да припадају Буди - путујућем учитељу, мудрацу и оснивачу будизма.

Археолози су у пећини пронашли храм, испод којег се налазила крипта. У крипти је пронађен велики камени ковчег који је садржао "ступу", украшени олтар намијењен медитацији.

Ријеч је о интарзираном објекту висине 117 центиметара и шитине 45 центиметара, начињеном од сандаловине, злата и сребра, у којем су пронађене кости будистичких светаца, пише порталLiveScience".

Олтар краси натпис у којем се наводи име његовог ктитора и градитеља, а набројана су и имена светаца чији су остаци били смјештени у ковчег.

У олтару је пронађен сребрни ковчег дужине 20 центиметара, у који је био смјештен још мањи, златан ковчежић, нешто краћи од 8 центиметара. Он је садржао дио лобање, за коју се претпоставља да припада Буди.

Како је ковчег у ковчегу био закључан у олтару, а олтар закључан у камени ковчег у крпити под храмом, научнци истичу да је пронађени садржај имао изузетан значај за монахе јер су уложили нарочит труд у то да реликвије буду сачуване.

Натпис прича причу о томе на који начин је кост Будине лобање доспијела у златни ковчежић.

Према предању мушкарца званог Деминг, Будино тијело кремирано је на ријеци Хиранавати, а посмртне остатке тадашњи краљ подјелио је на хиљаде дјелова, од којих је 19 однесено у Кину. Један од тих 19 дјелова управо би требало да буде парче лобање која је пронађена у ковчежићу.

Реликвије су у прошлости због ратних сукоба премјештане неколико пута, све док цар Ченчонг у 11. вијеку није саградио храм у којем су провеле наредних 1000 година.

Кости су по откривању премјештене у локални храм Ћисја, гдје се налазе и данас.

Истраживање је објављено у магазину Кинеске културне реликвије.