latinica  ћирилица
23/06/2016 |  20:00 ⇒ 20:50 | Аутор: РТРС

Божо Миљановић- лични возач 16 предсједника (ВИДЕО)

91-годишњи Божо Миљановић из Бијељине послије Другог свјетског рата био је лични возач, вјеровали или не, 16 предсједника општине Бијељина.
Божо Миљановић - Фото: Screenshot
Божо МиљановићФото: Screenshot

Рођен је 24. новембра 1925. године у Угљевичкој Обријежи, ауто научио да вози у војсци, да би по повратку у Бијељину задужио аутомобил "олимпију". Како су године пролазиле, Божо је добијао боље аутомобиле, шевролет, мерцедес и друге. 

Божо Миљановић још посједује возачку дозволу с редним бројем 27 из некадашње Босне и Херцеговине. Сваком предсједнику памти имена, а било их је чак 16 на челу Бијељине у периоду док их је возио у скупоцјеним аутомобилима.

- Најбољи је био шевролет, никад ме није издао - присјећа се Божо.

И даље повремено вози аутомобил, а бицикл редовно. И то говори о његовој виталности, иако је ушао у деведесетпрву годину живота. Рођен је 1925. у Угљевичкој обријежи, у војсци ФНРЈ научио је да вози и то је била препорука по повратку у Бијељину. Послије годину дана вожње предсједника општине, положио је и званично возачки испит у Тузли. Није заборавио школовање, у паузама вожње завршио је Вишу комерцијалну школу.

- Први аутомобил општини Бијељина поклонио је генерал пуковник Фрањо Ерљевић, био је начелник 4. армије. У Љубљану сам ишао по ауто "олимпију" а онда смо га ставили у вагон - прича Божо.

Божо није возио само челнике Бијељине већ и народне хероје на годишњице битака у овом крају. Једном приликом у његовом ауту је било чак четири народна хероја који су учествовали у бици на Малешевцима. Упознавао је многе глумце довозећи их у Бијељину на културне манифестације, а посебно памти упознавање пјесникиње Десанке Максимовић.

- Десанка је заборавила шешир и ја сам га поклонио Музеју у Бијељини - каже Божо.

Пребирајући по успоменама сјећа се и набавке грађе за Омладински дом у Бијељини, а потом и за Основни суд у вријеме предсједника Стојана Томића. Најдужи пут му је био до Лиона у Француској, а најтежи од Београда до Бијељине једне зиме када је кроз сметове возио 19 сати. Супругу Јованку, упознао је на градњи пруге Шамац – Сарајево. Каже да није знала чиме се он бави, већ је за њега, истиче Божо помало у шали, кренула не због скупоцјених аутомобила, већ због њега.