latinica  ћирилица
23/06/2016 |  09:45 | Аутор: novosti.rs

Употреба антибиотика: Ускоро стижу велика ограничења?

Директорат за здравство Европске комисије предлаже израду европског водича за рационалну употребу ове врсте лијекова.
Илустрација - Фото: Screenshot
ИлустрацијаФото: Screenshot

Хиљаде људи изгуби живот због посљедица инфекције бактеријама отпорним на антибиотике, пишу Вечерње новости.

Сваке године 25.000 људи у ЕУ изгуби живот због посљедица инфекције бактеријама отпорним на антибиотике, а трошкови здравствених система се процјењују на око 1,5 милијарди евра, због чега је Директорат за здравство Европске комисије покренуо иницијативу за израду европског водича за контролу антимикробне резистенције и рационалну употребу антибиотика.

У Министарству здравља Србије поводом те иницијативе кажу да у складу са ставом Свјетске здравствене организације и других међународних здравствених институција за сузбијање антимикробне резистенције и рационалне употребе антибиотика, од новембра 2015. у сарадњи са експертским тимом спроводи низ активности и мера.

Међу њима су израда националне стратегије и акционог плана, новог националног водича добре клиничке праксе за употребу антибиотика, јачање капацитета националних референтних лабораторија за етиолошку дијагнозу болничких инфекција и подизање свијести о значају рационалне употребе антибиотика и пријетњи антимикробне резистенције међу здравственим радницима и грађанима.

Министарство здравља указује на то да је отпорност бактерија на антибиотике (антимикробна резистенција) растући глобални проблем у Европи и свијету, који доводи до продужења трајања болести, већег ризика од смртног исхода и повећава укупне здравствене трошкове за лијечење.

- Тенденције указују на пријетњу да се човјечанство нађе у ситуацији да нема више лијекова за лијечење бактеријских инфекција, због чега су хитно потребне исплативе антимикробне политике у свим земљаама како би се побољшали исходи за пацијенте, безбједност пацијената, и како би здравствена заштита остала одржива - наводе у Министарству.

Низ активности међународних институција као што су усвајање Глобалног акционог плана о антимикробној резистенцији СЗО прошле године, званични став групе Г7 о АМР-у, предстојећа специјална седница УН у септембру и интересовање земаља и кључних актера широм свијета указују на то да предстоји доношење нових иницијатива које ће промијенити ситуацију.

У Луксембургу је у мају одржан састанак о антимикробној резистенцији у организацији Европске комисије и Европског центра за превенцију и контролу болести на тему израде Европског водича за рационалну употребу антибиотика. Састанку су присуствовали високи представници здравства 17 земаља ЕУ, представници 18 највећих струковних асоцијација у Европи, представници Норвешке и Србије, која је постала и дио тима за израду ЕУ водича. И тада је истакнут значај проблема антимикробне резистенције у Европи.