Да ли вам требају витамински суплементи?

Ипак, истраживања нису успjела да дођу до чврстог и одрживог доказа да витамини и минерали у разним додацима исхрани чине добро људима и њиховом здрављу. Штавише, наша опсесија витаминима маскира још већи проблем - просјечан човјек не уноси довољно здравих нутријената кроз исхрану, сматра Кетрин Прајс, ауторка нове књиге "Витаманија". Она истражује како су шарене пилуле промениле начин на који размишљамо о храни.

“Користимо витамине као полису осигурања против свега што бисмо могли (или не бисмо могли) јести, као да се искупљујемо за све наше прехрамбене гријехе“, каже Прајс.

Она сматра да нас витамини не могу спасити и да нам чак могу нашкодити, а да једину корист од те опсесије има фармацеутска индустрија.

Жене које узимају суплементе гвожђа повећавају ризик од пријевремене смрти за 18 одсто, док оне које узимају фолну киселину имају око шест одсто већи ризик од смрти у поређењу с онима који не узимају никакве додатке, открива студија међународног тима научника из Финске, Норвешке, Јужне Кореје и САД. Узимање мултивитаминских препарата повећава ризик од смрти за око три одсто, самог витамина Б6 око четири одсто, а магнезијума и цинка око три одсто. Осим тога, више је витаминских додатака исхрани доведено у везу с већим ризиком од одређених облика рака, бубрежних каменаца, гастритиса, дерматолошких болести...

Трећина одраслих редовно користи витаминске додатке, а најчешће Ц, А, Е, гвожђе, фолну киселину и калцијум, за које се вјерује да оснажују имунитет и гарантују дугорочно здравље.

Велики број људи на своју руку узима витаминске додатке како би побољшали имунитет, али тиме угрожавају своје здравље, објашњавају научници.

Научници не разумију у потпуности на који начин додаци исхрани утичу на смртност, али вјерују да ремете природно функционисање организма. Зато саветују да би додатке требало да узимају само они који имају недостатак неког витамина или минерала, а да основни извор нутријената пронађу у свјежим намирницама.

Довољно је да у исхрану уведете поврће уз сваки оброк, воћне и орашасте ужине, рибу два до три пута недјељно и избаците прерађевине барем неколико дана сваке недјеље.