АСПЕКТ: Дан Републике Српске између политике и права (ВИДЕО)
Вријеме је да се са политичког пређе на правни основ оцјене уставности сваког правног акта. Саговорници у емисији “Аспект” истичу да се није промијенио ни Устав, ни правни основ који би био релевантна подлога да буде донесена оваква неприхватљива и непроводива одлука.
“Почели смо да судимо о догађајима који су се десили и прије него је донесен Устав БиХ, у овом случају Дан државности веже се за вријеме почетка сукоба у БиХ, а Устав је саставни дио Дејтонског споразума", каже Миле Дмичић, професор Уставног права
“У Закону о празницима Републике Српске се не помиње Свети Стефан. Уставни суд расправља и доноси одлуку о одредби које нема у Закону о празницима", оцијенио је историчар Жељко Вујадиновић.
Празници републике су секуларни, па је према томе и Дан Републике Српске секуларни празник.
“Венецијанска комисија истиче да одабир 9. јануара није сретан. Таква је формулација. То је догађај који је инспирисан неким историјским чињеницама које су важне за један народ, а да је болно за припаднике других народа", каже Дарко Радић, професор Правног факултета у Бањалуци.
Жељко Мирјанић, професор Правног факултета у Бањалуци нагласио је значај циљева који се желе постићи оспоравањем Дана републике:
"Краткорочни су да се одреди структура настанка БиХ у којој се жели рећи да ентитени нису унијели своју државност, него је изведена из Дејтона. Историјски гледано, дугорочни циљ одлуке Уставног суда је стварање јединстевног бх идентитета, под условом да се сваки појединачни идентитет стави у други план".