latinica  ћирилица
07/06/2016 |  20:24 | Аутор: РТС

Највећи "непријатељи" здравог сна

Бацакање по кревету, окретање, немогућност проналажења "удобног положаја"... све је то добро познато многима који пате од несанице. Стручњаци упозоравају на пет основних фактора ‒ "непријатеља" здравог сна.
Спавање - Фото: архив
СпавањеФото: архив

Онима који пате од несанице добро су познати бацакање по кревету, окретање, немогућност проналажења "удобног положаја"...

Стручњаци наводе пет основних фактора ‒ "непријатеља" здравог сна на које треба обратити пажњу. 

1. Бучно окружење

Док полако тонемо у сан, мишићни тонус се смањује и наши удови почињу са опуштањем. Иако се у тој фази осјећамо поспано, наш мозак је и даље активан, те сваки шум може да учини да отежано заспимо.

Као што свјетло "поручује" нашем тијелу да не треба да спавамо, исто тако на сан дјелују и звуци, који спречавају наш мозак да се опусти и на неки начин "блокира" проток информација.

Након отприлике пола сата, већина нас улази у дубок сан. Тада се дешавају уобичајене промјене у мозгу које отежавају буђење. Ипак, гласно дозивање нашег имена наћи ће свој пут и највјероватније нас‒ брзо пробудити.

2. Непостојање рутине

Сви ми имамо уграђен "лични часовник" који нам говори када смо уморни, и који има важну улогу у синхронизовању рада ћелија у нашем организму.

Свјетлост има једну од најважнијих улога у "синхронизовању" нашег тијела. Наше очи реагују на свјетлост у тами и препознају је чак и када су нам капци затворени. Дневно свјетло подстиче мозак да смањи производњу мелатонина ‒ хормона задуженог за сан, па се тако полако будимо.

Међутим, ако прекасно одемо на спавање (у зору) или се прерано пробудимо (прије свитања), пореметићемо биоритам, и тешко да ћемо спавати довољно дубоким сном (који нам је неопходан за одмор), а остаћемо ускраћени и за РЕМ фазу спавања када сањамо.

3. Кафа, алкохол, храна

Кофеин је стимуланс који се дуго задржава у нашем организму. Пића богата кофеином отежавају да заспимо и могу да доведу до тога да останемо само у "плиткој фази" спавања, а мањак дубоког сна значи ‒ изостанак неопходног одмора. Конзумирање алкохола често чини да више хрчимо, теже дишемо у сну и "немирно" спавамо.

Иако неким људима помажу да брже утону у сан, алкохолна пића могу много тога и да поремете. Претјерано конзумирање утиче на то да пребрзо улазимо у фазу дубоког сна, а тако пропуштамо све неопходне циклусе спавања. Иначе, када дејство алкохола под којим смо се брже успавали престане, улазимо у РЕМ фазу из које се лакше пробудимо.

Алкохол тако изазива поремећај циклуса, па се због тога ујутру осјећамо исцрпљено. Тежак оброк прије спавања такође може ометати сан. Јако зачињена и масна храна изазива неријетко горушицу, која угрожава сан.

Храна која садржи тирамин (сланина, сир, јаја и црвено вино) може довести до тога да се чешће будимо. Тирамин ослобађа норадреналин, који подстиче рад мозга.

С друге стране, угљени хидрати, као што су хлљб или тестенина, имају супротан ефекат: покрећу ослобађање серотонина, хормона који нас успављује. Ипак, то не значи да те намирнице треба јести у неограниченим количинама, посебно не пред одлазак у кревет.

4. Тјелесна температура

Наша тјелесна температура опада док спавамо. То је процес који је под контролом биоритма. Наши крвни судови се шире; како се ближи вријеме спавања, руке и ноге полако губе топлоту.

Међутим, ако боравимо у претоплој просторији, наше тијело неће моћи да уђе у важан "процес губљења топлоте", па ће се јавити осјећај узнемирености и нелагодности, што наравно, негативно утиче на сан. Такође, и када је превише хладно, сан неће бити довољно окрепљујућ.

5. Оптерећен ум

Познато је да је стрес непријатељ сна. Осјећај узнемирености и стрепње у кревету постаје још интензивнији, а оптерећеност тиме да нећемо моћи да заспимо и да се нећемо довољно одморити за нови радни дан ‒ само отежевају успављивање.

У таквом стању често губимо осјећај о времену, па имамо утисак да уопште нисмо спавали. Ипак, истина је да тада најчешће спавамо "расцјепкано", тачније, да смо мало у фази дремања, а потом у фази када не спавамо. Такав сан скоро да и нема своје дубоке фазе, што условљава раздражљивост и све друге посљедице неиспаваности.

Стручњаци у таквим ситуацијама препоручују да устанемо из кревета и почнемо неку активност која ће одвући наше мисли од брига које нас море. Прије него што се вратимо у кревет и поново покушамо да заспимо ‒ савјетују да рјешавамо укрштене ријечи или неку врсту слагалица.