latinica  ћирилица
16/05/2016 |  13:04 | Аутор: Вечерње новости

Сваки четврти крпељ изазива Лајмску болест

Због благе зиме, ријетких мразева и мало киша, крпељи су се ове сезоне раније активирали, па их већ од марта у великом броју има на излетиштима у парковима, на спортским теренима. Њихова бројност је засада у границама очекиваног...
Илустрација (Фото: Thinkstock) -
Илустрација (Фото: Thinkstock)

Биолози кажу да не очекују већу најезду ових паразита у наредном периоду, али да се највећи број особа са убодом крпеља региструје у мају и јуну.

Прољеће је и за инсекте, нарочито пчеле и бумбаре, период када су они најотровнији, тако да стручњаци савјетују опрез приликом одласка у природу.

Према ријечима Радмиле Златић Сибиновић, биолога из Завода за биоциде и медицинску екологију у Србији, на нашем поднебљу се најчешће јављају четири познате врсте крпеља:

"То су "Ixodes ricinus, Dermacentor reticulatus, Deramacentor marginatus, Rhipicephalus sanguineus", и до сада нису регистроване непознате врсте. Само је "Ixodes ricinus" преносилац болести код људи, а бактерија "Borrelia burgdorferi", изазивач болести, присутна је код 25 одсто ове врсте крпеља".

"С обзиром на то да крпељи паразитирају у великом броју домаћина, то значи да се брже преносе заразне болести, као што су Лајмска болест, вирусни крпељски енцефалитис, хумана гранулоцитна анаплазмоза. Из тог разлога се нпр. сузбијање крпеља у Београду примјењује на површинама које су унапријед назначене као мјеста гдје борави велики број људи и кућних љубимаца, а то су паркови, шуме, излетишта, спортски терени", објашњава Сибиновићева.

Управо на оваквим мјестима пацијенти најчешће зараде убод крпеља. Међутим, проблем је што убод крпеља не боли и не пече. Крпељи убадају посебно на мјестима гдје је кожа најтања и најњежнија, иза уха, на врату, под пазухом, на стомаку, препонама, а крпељ умије да се завуче и у косу. Ако су заражени могу да пренесу инфекцију на човјека. За пренос бактерије бургдорфери потребно је око 24 часа. Зато је, кажу епидемиолози у београдском Заводу за јавно здравље, важно уклонити крпеља у том року.

Убоди или уједи пчеле или паука могу да прођу непримјећено, међутим, нису ријетки случајеви да се јаве нимало безазлене алергијске и друге реакције на кожи. Најопасније су алергије на убоде инсеката у главу и врат. Али, само одређене врсте инсеката изазивају алергијску реакцију, напомињу алерголози. То су пчеле, осе, зоље и стршљени. Инсекти који нападају угризом: мрави, стенице, буве и пауци не могу да изазову алергију, већ само непријатне реакције.

Дешава се да ујед паука изазове грчење мишића, укоченост дијела око мјеста уједа, претјерано знојење, главобољу, мучнину или бол у стомаку. Немојте да вас изненади и појава необичног црвеног, бијелог или плавог осипа у облику кружића који се јавља на мјесту око уједа. Уједи отровних паука могу да изазову главобољу, грозницу, малаксалост и болове у зглобовима.

Да бисте спријечили непријатности са инсектима треба избјегавати мјеста гдје има много цвијећа, облачити гардеробу свијетле боје, али избјегавати шарену и црну одјећу које привлаче инсекте, јаке сапуне, детерџенте и омекшиваче, јер мириси привлаче инсекте.

Спријечите убод

- Избјегавајте неуређене површине обрасле травом, жбунастим растињем и шуме.

- Ако идете у природу, носите одјећу дугачких рукава и ногавица, увуците панталоне у чарапе и користите репеленте.

- Послије излета прегледајте кожу, посебно космати дио главе.

Вађење крпеља

- Крпеља треба одстранити у току 24 сата од његовог качења, како би се избјегао пренос бактерије на човјека.

- Одстрањивање крпеља треба обавити стручно и правилно, искључиво механички - пинцетом и без претходне употребе било каквих препарата, уља, ацетона, бензина, лака за нокте. Треба водити рачуна да се тијело крпеља не згњечи. Послије вађења мјесто се дезинфикује алкохолом.

- Мјесто убода се посматра око мјесец дана. Појава црвенила на мјесту убода знак је инфекције узрочником Лајмске болести и обавезно треба да се лијечи.

Како извадити жаоку

- Код убода пчеле, жаоку треба сљуштити са коже тупом страном ножа или ноктом. Никако не хватати жаоку пинцетом, јер ће се тако истиснути остатак отрова у кожу. Мјесто убода опрати сапуном и водом. На повријеђено мјесто ставити хладан облог од разблаженог јабуковог сирћета.

Црвенило

Лајмска болест почиње појавом црвенила коже на мјесту убода. Може да се јави и мјесец дана послије убода, а црвенило се шири од неколико до више десетина центиметара. Истовремено могу да се јаве повишена температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, увећање лимфних жљезда.