latinica  ћирилица
30/04/2016 |  09:34 ⇒ 09:34 | Аутор: Агенције

Нуспојаве лијекова - од благих симптома до тежих посљедица

Израз "нуспојава" покрива широко подручје нежељених, непријатних или штетних дејстава лијекова.
Таблете - Фото: РТРС
ТаблетеФото: РТРС

Нуспојаве су посљедица преосјетљивости због генетских разлика у метаболизму, алергије на лијек или индивидуалних разлика у одговору на лијек и по правилу је непредвидива.

Према тежини нуспојаве се дјеле на благе, умјерене, тешке и смртоносне. Симптоми се могу јавити већ након прве дозе лијека или тек након дуготрајне примјене лијека.

Како се могу манифестовати нуспојаве?

Најчешћи знакови нуспојава су различите алергијске реакције (свраб, осип), симптоми од пробавног система (горушица, дијареје, отежана пробава, губитак апетита, чир на желуцу, па чак и крварење из пробавног тракта), затим општи симптоми:

главобоља
вртоглавица
поремећај сна
мишићна слабост
грчеви у ногама

Тежи облици нуспојаве су оток горњих дисајних путева уз отежано дисање, хипотензија, анафилаксија.

Облик нуспојаве је и претерана реакција у смислу очекиваног жељеног дејства лијека. На примјер, након узимања антихипертензива болесник може добити вртоглавицу ако је снижење притиска било превише издашно.

Нуспојаве честог коришћења аналгетика могу бити веома озбиљне

Неке нуспојаве су предвидиве и њихови су механизми углавном јасни. Тако при дуготрајнијем узимању аналгетика или нестероидних антиреуматика долази до надражаја желучане слузнице, гастритиса, чира на желуцу, па често и крварења из пробавног тракта.

Дуготрајно узимање аналгетика нарочито оних који у свом саставу имају и мале дозе опиоида доводи до потребе за повећањем дозе што истовремено повећава и ризик од тежих нуспојава. Аналгетици су одговорни за велики број нуспојава од благих па до најтежих са смртним исходом.

Љекари обично држе да пробавне сметње, као и главобоља, малаксалост, болови у мишићима и промјене у ритму сна представљају благе нуспојаве које су сразмјерно неважне. Такве реакције међутим забрињавају болеснике. Осим тога, ако болесник сматра да му је тиме нарушен квалитет живота, често прекида сарадњу на терапијском плану, што буде велики проблем ако је важно постићи извјесне терапијске циљеве.

Благе и умјерене нуспојаве не налажу нужно прекид терапије, нарочито ако не постоји прихватљива алтернатива. Љекари ће међутим радо преиспитати дозирање (број и величину дневних доза, вријеме узимања, нпр. прије или послије јела, ујутро или увече), као и интеракције с другим лијековима или биљним препаратима које болесник узима.

У пракси су ипак најчешће тзв. благе нуспојаве које болесницима субјективно стварају тегобе попут пробавних сметњи, разних кожних промјена, грчева у мишићима, превелике поспаности или пак несанице па се адекватним приступом терапијском плану могу и отклонити.

Дјеца и лијекови

Дојенчад и мала дјеца посебно су склона нуспојавама јер њихове способности разградње лијекова нису још у потпуности развијене. Малој дјеци не треба давати лијекове без претходне консултације с љекаром. Већина обојених таблета и капсула које привлаче њихову пажњу су лијекови за одрасле зато треба бити пажљив и све лијекове држати ван домашаја дјеце.