latinica  ћирилица
30/03/2016 |  16:34 | Аутор: Вечерње новости

Промјенљиво вријеме опасно за плућа

Температурне осцилације погодују развоју вируса и доводе до болести дисајних органа...
Прегледи - Фото: РТРС
ПрегледиФото: РТРС

Наизмјеничне промјене топлог и хладног времена погодује ширењу вируса, а ово прољеће је баш такво, па не чуди што је велики број људи прехлађен или има неки облик грипа. Код већине је у питању само назеб, који прође након неколико дана. Међутим, многе је вирус "смјестио" у кревет и без лијекова не могу да се изборе са њим. Најчешћа дијагноза ових дана, коју добију од љекара када му се обрате због симптома попут кашља, температуре и стезања у грудима је - бронхитис, а у тежим случајевима упала плућа.

"Кашаљ, температура је нормална или повишена. Пацијенти се осјећају лоше, често имају бол и стезање у грудима, што је повезано са дисањем и кашљањем, па се разликује од стезања у грудима код срчаних болесника. Важно је правити ту разлику, да се не би стварала паника због сумње на проблеме са срцем", истиче пулмолог др Владимир Жугић, начелник Службе за функционалну дијагностику плућа Клинике за пулмологију КЦС.

Како спријечити да прехлада не пређе у бронхитис?

- Код сваке прехладе је у старту неки блажи облик упале трахеје, односно душника. Али таква болест, у принципу, не захтјева посебно лијечење. Чајеви, витамини, мировање су основна терапија, јер прехлада прође сама. Уколико се јави висока температура, изнад 38 степени, па траје два, три дана, требало би се обратити љекару. Поготово када је и дисање отежано, а опште стање организма погоршано хроничном малаксалошћу.

Како се лијечи акутни бронхитис?

- Као и прехлада, уноси се много течности, пацијент се одмара, лежи у кревету, изима много витамина. То је основна терапија код акутног бронхитиса, а антибиотике нипошто не треба узимати, јер је овде ријеч о вирусној а не о бактеријској инфекцији. Узимање антибиотика је контраиндиковано, јер ствара резистентност, па њихова каснија у терапији на бактерије може бити неуспјешна. У сваком случају, акутни бронхитис не оставља никакве посљедице ако нема компликације. Људе често завара искашљавање замућеног жућкастог или чак зеленкастог секрета и помисле да се ради о бактеријској инфекцији. Међутим, то је уобичајена појава и код вирусне инфекције, па појава таквог секрета није критеријум за примјену антибиотика.

Које су могуће компликације?

- Најчешћа компликација је пнеумонија, односно запаљење плућа. За разлику од бронхитиса и прехладе, пнеумонија се обавезно лијечи антибиотицима, јер се ради о бактеријској инфекцији. Колико ће лијечење да траје зависи од облика пнеумоније, односно од врсте бактерије која је до запаљења плућа довела. Код здравих људи, без тежих хроничних болести, лијечење је у кућним условима антиобиотицима у таблетама, пет до седам дана. Код болесника који имају друге факторе ризика, који живе у дому за старе или су болест добили у некој од здравствених установа, лијечење траје дуже, често је неопходна и хоспитализација. Лијечење се, зависно од узрочника, обавља енергичном антибиотском терапијом, која садржи два или више антибиотика. Важно је да се зна да ни пнеумонија не оставља никакве послљдице, осим ако нису присутна придружена обољења или се догоди у старости.

Какав је хронични бронхитис?

- Акутни бронхитис нема везе са хроничним, који настаје као посљедица хроничног надраживања дисајних путева. Манифестује се сталним кашљањем и искашљавањем најмање три мјесеца у години. Овај облик бронхитиса јавља се код пушача, због аерозагађења, односно четица дизела, прашине, штетних гасова, смога. Али, прије свега због вишегодишњег пушења. Код великог броја пацијената са хроничним бронхитисом развија се хронична опструктивна болест плућа (ХОБП). Те особе су пушачи са вишегодишњим стажом или су стално изложени утицају аерозагађења. Осим сталног кашља и искашљавања, долази и до отежаног дисања. У почетку приликом напору, а касније и у мирном стању. Сљедећа фаза је отежано дисање са осјећајем гушења и свирањем у грудима. Хронична упала дисајних путева доводи до мање или више трајног сужења дисајних путева, који се никада не враћају потпуно у првобитно стање, ни уз помоћ лијекова. Болест има неколико стадијума, најблажи облик не ствара сметње у обављању свакодневних послова, али се тешко подноси сваки физички напор. Најтежи болесници су практично инвалиди, неспособни за најмањи напор, као што је јутарња хигијена или обување ципела. Они су везани за доживотно примање кисеоника у кућним условима. Хронична опструктивна болест плућа је једина плућна болест, која има све више оболелих у свијету због загађења. Државе можда могу да брину о чишћењу ваздуха, али не и да забране пушење појединцима.

ДЈЕЦА СУ НАЈВИШЕ УГРОЖЕНА

Прехлада изазвана вирусима је нарочито опасна за најмлађе, јер често прерасте у озбиљан опструктивни бронхитис или запаљење плућа, упозоравају из професионалног Удружења педијатара у Минхену. Код болесне дјеце дисање је веома отежано и најчешће завршавају у болници. Чак и малишани чије стање није оцијењено као критично, морају да се инхалирају да би се отворили дисајни путеви и смањило отицање ткива.

Код беба је у том случају дисање изузетно напорно, па престају да сисају, а тијело због температуре губи течност, о чему родитељи посебно морају да воде рачуна. У мање озбиљним ситуацијама су довољне капи за нос и усправљање дјетета у креветићу помоћу јастука. Соба у којој се налази беба требало би да буде добро провјетрена, не превише загрејана.

Ако дјете упорно кашље, неопходно је да се зове љекар. Лијекове за смањивање секрета и капи за нос не треба давати без консултације са љекаром. Иначе, доктори су углавном скептични према лијековима који отпуштају секрет, јер у комбинацији са медикаментима за сузбијање кашља могу да доведу до опасног нагомилавања секрета. Њемачки педијатри савјетују опрез и са капима за нос, које могу да ометају циркулацију или оштете слузокожу у ноздрвама.

ПРЕПАРАТИ ОД ЈАГОРЧЕВИНЕ

Код хроничног бронхитиса препоручују се препарати од јагорчевине, а најдјелотворнији је сируп који се добија из коријена биљке. Љековити састојци прво дјелују на слузокожу желуца, одакле надражај преко гастро - бронхијалног рефлекса дјелује на слузокожу бронхија. Тада долази до хиперсекреције, што омогућава лакше искашљавање. Осим тога, повећава се и активност епитела слузокоже грла, које је такође надражено због кашља.