Паметни људи не воле друштво?
У коријену среће модерног човјека су исте ствари које су чиниле задовољним нашег претка, тврде научници, називајући ово "савана теоријом". Социјална интеракција је била кључна за преживљавање у ловачко-сакупљачким заједницама, али простор је такође био важан.
Да би тестирали ову теорију, научници су анализирали задовољство животом испитаника од 18 до 28 година. Фокусирали су се на два аспекта која, како кажу, раздвајају живот модерног и раног човјека - густина насељености и учесталост виђања са пријатељима.
Очекивано, људи у урбаним подручјима били су незадовољнији животом од оних који су становали у малим градовима. Кад је ријеч о другом аспекту, срећа је расла код оних који су се често дружили с пријатељима. Али не и када је ријеч о веома интелигентним појединцима којима чести контакти доносе незадовољство. Научници објашњавају да постоји јаз између начина на који смо еволуирали и брзине модерног живота. Веома паметни људи су прилагодљивији изазовима модерног живота и лакше им је да искоријене понашање предака како би кренули напријед, и то је разлог због ког њима не пријају чести контакти.