Руски љекари: Откривање рака је могуће и без биопсије
До таквог открића дошли су стручњаци из Института за хемијску биологију и фундаменталну медицину Сибирског одјељења Руске академије наука (РАН). Према ријечима научника, актуелне методе за откривање малигних тумора, укључујући магнетно резонантну томографију и мамографију, нису довољно ефикасне.
Руски стручњаци се нису случајно упустили у тај посао — рано дијагностика рака дојке је изузетно важна за даље лијечење. Осим тога, према статистици, рак дојке је једна од најраспрострањених болести у Русији међу женама, а Новосибирска област улази у пет региона који имају највишу стопу обољелих од рака.
„Дешава се, на примјер, да жени старијој од 40 година раде мамографију једном у двије године. Догађа се такође да се човјеку током прегледа дијагностикује рак тек у четвртој фази, а тада већ лијечење није тако ефикасно“, објаснила је Светлана Тамкович, доцент катедре за молекуларну биологију Факултета природних наука НГУ, истичући значај због чега је рана дијагностика изузетно важна.
Зато се данас пред науком налази тежак задатак — откривање рака дојке у раној фази. Између осталог, ако се рак дојке открије у првој фази, то ће дати пацијенткињи „стопостотну гаранцију да ће живјети још најмање пет година“.
Научници сада гаје наду да ће њихову технологију користити на руским клиникама. Међутим, за широку примјену у пракси потребно је спровести још низ испитивања.
Раније је и други тим научника из руског града Новосибирска дошао до великог открића — они су, крајем прошле године, открили вакцину против онколошких и инфекцијских болести, укључујући хепатитис Б, сиду и туберкулозу.
Љекари су модификовали дендритске ћелије, које су дио имуног система и успјели су да направе вакцину на бази тих ћелија. Током лабораторијских истраживања утврђено је да се модификоване ћелије супротстављају туморима шест пута активније од „обичних“ ћелија.
Научници сматрају да је највећа предност те вакцине њена „прецизност“. Наиме, она утиче само на инфициране ћелије, не оштећујући здраве.
Вакцина је прошла клиничка испитивања: обољели од рака дојке и јајника примали су лијек током и послије хемотерапије. Код њих нису забиљежена нежељена дејства, а осим тога, пацијенти се нису обратили љекарима због рецидива тумора.
У том институту истичу да би, прије свега, требало купити одговарајућу медицинску опрему и променити законодавство у сфери здравствене заштите, како би нови лијек добили сви они којима је он неопходан.