Данас је Свјетски дан дивље фауне и флоре
Циљ обиљежавања је подизање јавне свијести о пријетњама које људске активности представљају за опстанак дивљих врста, а ове године посебно се ставља акценат на криволов и илегалну трговину слоновачом.
Неодрживо коришћење природних ресурса, кроз неконтролисано сакупљање из природе, трговину и илегалне радње, попут криволова и кријумчарења дивљих врста, представљају најозбиљнију пријетњу по њихов опстанак, одмах послије губитка природног станишта. Људске активности стварају велики притисак на дивље врсте, а све чешће доводе и до потпуног истребљења појединих врста.
Датум за обиљежавање Свјетског дана дивљих врста је симболично изабран да се подудара са датумом потписивања Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре 1973. године. Ова Конвенција регулише међународни промет и трговину преко 35.000 угрожених врста врста биљака и животиња, укључујући њихове дијелове и деривате. Овај међународни уговор су ратификовале 182 државе.
Укупан годишњи обрт новца у свјетској трговини заштићеним дивљим врстама, њиховим дијеловима и дериватима процјењује се на око 160 милијарди америчких долара. По процјенама Међународне криминалистичке полицијске организације - Интерпол, годишња вриједност илегалне трговине примјерцима заштићеним дивљих врста на глобалном нивоу износи између 7 и 10 милијарди америчких долара, што овај вид нелегалне активности сврстава међу привих пет на глобалном нивоу по профитабилности.
Опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста директно угрожавају организоване криминалне групе, кроз криволов и кријумчарење. Слонови, носорози, тигрови и друге велике мачке, примати, птице грабљивице, папагаји, копнене корњаче, панголини и тропско дрвеће најчешће су на мети криволоваца и кријумчара.
Број илегално убијених афричких слонова креће се између 20.000 и 25.000 примјерака годишње, што је изузетно забрињавајући податак обзиром да се укупна популација афричког слона процјењује на између 420.000 и 650.000 примерака.
Главни разлог за страдање ове врсте јесте потражња за њиховим кљовама, односно слоновачом, на азијском црном тржишту гдје резбарена слоновача представља статусни симбол.
Висок интензитет криволова у посљедњих неколико година довео је до ситуације да број убијених слонова премашује природни прираст ове врсте. Ако се криволов и кријумчарење не сузбију у најскоријем року опстанак ове врсте ће бити доведен у питање у наредних двадесет година.