latinica  ћирилица
05/01/2016 |  08:45 | Аутор: ТАНЈУГ

Зашто је нестао Кинг Конг?

Највећи мајмун који је икад ходао земљом изумро је прије око 100.000 година након што је усљед климатских промјена нестало шумско воће којим се хранио, навели су научници.
Gigantopithecus у поређењу са човјеком и горилом - Фото: илустрација
Gigantopithecus у поређењу са човјеком и гориломФото: илустрација

Gigantopithecus- који је по свом изгледу највише подсјећао на чувено филмско чудовиште Кинг Конга, био је пет пута тежи од одраслог мушкарца и висок око три метра.

У вријеме када је био на врхунцу свог развоја, прије око милион година, настањивао је полу-тропске шуме у јужној Кини и југоисточној Азији.

Досад истраживачи нису знали готово ништа о његовој анатомији и навикама. Једини фосилни остаци којима научници располажу су четири делимично очуване доње вилице и око хиљаду зуба, од којих је први пронађен 1930-их година у једној апотекарској радњи у Хонг Конгу, гдје је чуван под називом "змајев зуб".

"Ови оскудни остаци нам не могу рећи да ли се животиња кретала на двије или четири ноге и које су биле њене тјелесне пропорције", казао је за АФП Ерве Бохеренс, истраживач из Универзитета у Тибингену.

Научници вјерују да је Gigantopithecus био у сродству са орангутаном, али не знају да ли је као и он имао златно-црвену длаку или црну попут гориле.

Другу мистерију представља његов начин исхране: да ли је био месождер или вегетаријанац? Да ли је волио бамбусово лишће као и његова савременица, праисторијска џиновска панда?

Одговори на ова питања помогли би научницима да схвате зашто је овај монструм, који засигурно није страховао ни од каквог предатора, изумро.

Анализирајући варијације изотопа угљеника на глеђи његових зуба, Бохеренс и међународни тим истраживача открили су да је овај древни Кинг Конг живио искључиво у шуми, да је јео само биљну храну, те да није превише жудио за бамбусом.

Све је то функционисало у најбољем реду до тренутка када је на земљи наступило ледено доба током плеистоцена који је трајао од прије 2,6 милиона година до прије 12.000 година.

Тада су се природа и еволуција уротиле против овог дива и довеле до његовог потпуног изумирања, навео је Бохеренс.

"С обзиром на своју величину, Gigantopithecus је била потребна велика количина хране", објаснио је он.
"Када су се током плеистоцена шуме све више претварале у саване, постало је све теже доћи до хране", казао је њемачки научник.

Према студији, други мајмуни и рани људи у Африци који су имали слично зубало успјели су да преживе у готово истим условима хранећи се лишћем, травом и корењем.

Из неког непознатог разлога, џиновски азијски мајмун, који је вјероватно био превелик да би се верао о дрвеће и кретао по гранама, није успио да се прилагоди.

Климатске промјене које су се догодиле прије неколико стотина хиљада година биле су одговорне и за нестанак бројних других врста, посебно великих животиња, са азијског континента.