latinica  ћирилица
23/12/2015 |  09:13 | Аутор: Независне

Провјерите која врста интелигенције је ваш најјачи адут

Интелигенција је способност сналажења у новонасталим ситуацијама. То је најчешћа дефиниција ове људске способности.
мозак - Фото: илустрација
мозакФото: илустрација

Сама ријеч долази од латинске ријечи inteligere што значи разумјети или схватити. У стварности не можемо једноставно да одредимо особу која је интелигентнија од друге особе. Уобичајено је да се као одраз нечије интелигенције спомене IQ број који може да дефинише поједину особу као сналажљивију од других у некој ситуацији. Али сам број није довољан да би се успјело у животу.

Постоји 9 врста интелигенције:

1. Лингвистичка (језичка, вербална) интелигенција

Лингвистичка интелигенција подразумева наглашени интерес према ријечима и начину на који се ријечи користе у читању, писању и говору. Она такође укључује уживање у играма с ријечима, страним језицима, причању прича, креативном писању или читању. Особе код којих је развијенија лингвистичка интелигенција воле да читају књиге, стрипове, новине, пишу пјесме и приче, углавном немају проблема са јавним наступањем, говорима.

2. Музичка интелигенција

Особе које имају развијену музичку интелигенцију, осим што воле и уживају у музици, боље разумију ритам, мелодију и звучне мотиве, лако памте мелодије, осјећају разлику између различитих инструмената који свирају у исто вријеме. Такође уживају у активностима као што су пјевање, свирање неког инструмента, слушање музике и радо одлазе на концерте.

3. Логичко- математичка интелигенцији

Ова интелигенција подразумјева лако познавање и примјену бројева и математичких појмова, проналажење образаца и лакоћу уочавању односа, узрока и посљедица у науци. Ова врста интелигенције долази до изражаја у: рјешавању проблема и загонетки, рјешавању математичких задатака напамет, коришћењу компјутера и учењу компјутерских програма и језика, представљању чињеница помоћу мапа, као и у проналажењу рјешења у детективским причама. Оно што повезује све ове различите активности, а што је кључни елемент ове интелигенције, јесте логика која се користи као средство у рјешавању проблема.

4. Просторна или спацијална интелигенција

Оно што је својствено за ову интелигенцију је да се у овом случају ради о учењу и размишљању у сликама. Особе које имају наглашену ову врсту интелигенције боље памте лица него имена, воле да цртањем или скицирањем изражавају своје идеје, уживају док састављају и растављају ствари, примјећују стил одјевања, аутомобиле или друге ствари из живота, чешће цртају, уочавају облике у свијету око себе, уживају док гледају филмове. Неки људи ту интелигенцију исказују кроз активности као што су ликовна умјетност, фотографија, филм или дизајн, док је други изражавају кроз архитектуру, моделарство, грађевинарство или проналазаштво.

5. Тјелесно- кинестетичка интелигенција

Ова интелигенција је заступљенија код оних особа које изражавају себе и своје способности користећи своје тијело, што значи да они мисле и уче тијелом. Ријеч је о особама које воле кретање и физичку активност, лако и брзо уче физичке вјештине, уживају да учествују у скечевима или позоришним комадима, успјешни су спортисти, вјешти су у примењеној уметности, плетењу и шивењу, градњи модела, имају добру координацију покрета, елегантно плешу, изводе мађионачарске трикове и слично.

6. Интерперсонална интелигенција

Интерперсонална интелигенција изражава способност особа да лако упознају људе и склапају пријатељства, уживају да посматрају људе и анализирају њихов говор тијела, уживају у групним активностима и живим разговорима, добро организују активности за себе и друге, знају пробудити интерес код осталих за неки заједнички посао, брину о томе шта је исправно, а шта погрешно, воде рачуна о томе како се други осјећају, брину о другим људима и у проналажењу начина како да им помогну јер управо ова интелигенција омогућава да разумију друге.

7. Интраперсонална интелигенција

Ова врста интелигенције подразумјева тенденцију и способност људи да су више окренути сами себи, јер добро познају себе и имају добру идеју о томе ко су и шта могу. Особе код којих је ова интелигенција развијенија свјеснији су својих осјећања и могу боље да разумију себе него што то други могу. Способни су да зацртају сопствене циљеве, размишљају о својим искуствима и уче на њима, проводе вријеме дубоко размишљајући о ономе шта је њима важно и размишљајући о својој будућности. Преферирају активности које могу да изводе сами.

8. Натуралистичка интелигенција

Ова интелигенција је заступљена код особа које воле природу и околину у којој живе, примећују природу где год да су, имају добро памћење за детаље везане за места на којима су били, воле животиње и биљке и лако их препознају, имају способност разумевања различитих ситуација и сналажења у њима или на различитим мјестима, воде рачуна о својој природној околини, уживају да пјешаче или кампују у природи, показују интерес за језера, ријеке, океане, астрономију и све оно што се тиче природе.

9. Духовна интелигенција

Ова интелигенција укључује осјетљивост и капацитет особе да се бави дубоким питањима о људској егзистенцији, као што је значење живота, ко смо ми, зашто умиремо и како смо настали.