Тетоваже данас: Тренд или непромишљеност?
Док су код Старих Грка и Римљана слике на тијелу означавале белеге срамоте и казне, а код Трачана симболе припадања вишем роду, код Индијанаца и афричких племена имале су магијско-ритуалну улогу.
Тетоваже су некада биле резервисане за затворенике, момке са врелог асфалта, дјевојке сумњивог морала, морнаре, хипике... Означавале су припадност групи, важиле су за симбол отпора или бунта, биле су слика моћи. Нацисти су их користили на најсуровији начин, жигошући затворенике у концентрационим логорима. Војници су за вријеме служења рока вољели да исписују имена на рамену или подлактици. У сваком случају, слике на тијелу нису биле за сваког, нити су их сви имали. Данас је то постао готово општи тренд, који је, каже психолог Данијела Илић, стигао са запада. Према истраживању у којем је учествовало 450 студената у Америци, четвртина их је имала тетоважу. А то се полако проширује и на наше поднебље, па се тако учестало тетовирају и младићи и девојке. Не бира се више ни мјесто. Трибали, срца, имена, цитати, крстови и идоли извирују са било ког дијела тијела. Већина, поготово младих, не размишља да је то одлука која не треба да се доноси преко ноћи и да притом није безопасна.
- Некада је овај захват био скуп, а захваљујући ниским цијенама и нестручном раду сада је далеко више доступан. Зато дјевојчице већ у средњој школи, углавном без знања родитеља, одлазе у непровјерене салоне и исцртавају се. То значи да ризикују здравље, јер игле којима се то ради често нису стерилизоване, па за час могу да покупе озбиљне инфекције - упозорава Данијела.
Показало се да се у Њемачкој хепатитис Ц најчешће преноси процесом тетовирања. Национално удружење дерматолога у Француској је саопштило да тетоваже нису безопасне, јер боје којима се раде садрже токсичне метале - алуминијум, кобалт, хром, бакар, гвожђе, живу, који некада постају канцерогени када дођу у додир са кожом. Под утицајем сунчеве свјетлости састојци могу да се претворе у отровне материје које изазивају рак. Дерматолози су такође изрекли свој суд, упозоривши на могућност настанка екцема, отока или алергија.
Прије него што из салона изађу са тетоважом, млади размишљају само о томе шта ће да исцртају. Понекад је то стих неке пјесме или животни мото којим желе да покажу шта мисле. Неко тетоважом исказује своју идеолошку или религијску припадност, а девојке махом оданост дечку или романтичну црту. Мистични симболи, поготово на неком интимном делу тијела, често су резервисани за оне који себе сматрају посебним. Међутим, већина, а ту су прије свега млади, не размишљају да ће их жеља да испишу име тренутне љубави, нацртају оријентални симбол, змаја или хороскопски знак, вјероватно проћи за неколико година, па ће им бити криво што су то урадили. А тетоваже је тешко или готово немогуће уклонити. Скидају се ласерским путем, тако што се поједине тачке загријевају на температури од неколико стотина степени и разбијају у мале безбојне молекуле. И управо то, а притом је прилично скупо, може да буде штетније од самог тетовирања. Трагови не могу сасвим да се уклоне, па ожиљци у виду алергије остају цио живот.