Због повећане гојазности, употребе дувана и алкохола краће ће се живјети
Свјетска здравствена организација (СЗО) оцијенила је да би због "алармантне" стопе уживања дувана и алкохола и гојазности животни вијек наредних генерација у Европи могао бити краћи него данас.
Европљани живе дуже него икад али напредак у погледу очекиване дужине животног вијека и пад стопе преране смртности би могли бити поништени уколико се не отклоне три велика фактора ризика у њиховом начину живота, рекла је директорка СЗО за Европу Клаудија Стајн, преноси АФП.
СЗО у најновијем извјештају износи да још увијек "постоји неприхватљиво висока" разлика у очекиваном животном вијеку између земаља европског континетна и да је разлика између најкраћег и најдужег очекиваног животног вијека 11 година. Извјештају о задравственом стању Европе за 2015. годину који разматра напредак према циљевима ЗСО "Здравље 2020," обухвата 39 земље укључујући чланице ЕУ и бивше совјетске републике.
СЗО у извјештају наводи да ниво преране смртности од болести попут рака, кардиоваскуларних болести, дијабетеса и хроничних респираторних болести "брзо" опада.
Међутим ниво конзумирања алкохола и дувана као и гојазности је још увијек "алармантно висок" и то би "могло значити да тај напредак неће бити одржан," наводи СЗО.
Иако стопа уживања дувана и алкохола у многим дјеловима свијета опада, Европљани још увијек више пуше и пију од других људи наводи СЗО. Према процјени Свјетске организације, просјечно се попије 11 литара алкохола по особи годишње док 30 одсто становништва пуши.
У међувремену расте и проценат гојазних, при чему 59 одсто становника Европе има или прекомјерну тјелесну тежину или је гојазно, чиме само мало заостају за Американцима који имају највишу стопу гојазности у свијету.
Гојазност је у многим европским земљама утростручена од 1980-их година при чему је 23 одсто Европљана сада гојазно, наводи СЗО.
Просјечан очекивани животни вијек за жене и мушкарце креће се од 71 године у Бјелорусији, Молдавији и Русији до 82 у земљама попут Француске, Италије и Шпаније, према подацима из 2011.године.
Према Стајновој, још увијек постоје "неприхватљиве" разлике у здрављу између европских земаља које треба отклонити.
Иако је смртност дјеце на најнижем степену разлика између земаља са најнижом стопом смртности попут Финске и највишом стопом смртности дјеце попут Киргистана је још увијек десетострука.
Овогодишњи извјештај СЗО је по први пут узео у обзир и утицај "задовољства животом" на очекивани животни вијек.
Земље у којима је, према анкети Галупа, стопа "задовољства животом" највећа попут Данске, Финске, Шведске и Швајцарске имају и најдужи очекивани животни вијек становништва.