Перфекционисти брзо "сагоре"
Наиме, особе које теже савршенству често су исувише самокритичне, под хроничним су стресом и пате од медицинских проблема попут депресије, анксиозности, компулзивног поремећаја и срчаних болести.
Зато и не чуди што је ново истраживање показало да најчешће "прегоре" у школи или на радном мјесту.
- Највећи проблем за ову групу људи представљају црно-бијели начин размишљања ("Постићи ћу успјех ако добијем повишицу, доживјећу пораз ако то не остварим"), висок степен самокритичности и велики страх од пораза - наводи Ендру Хил, психолог на Универзитету Јорк у Енглеској и водећи аутор истраживања.
Научни тим је детаљно анализирао резултате 43 студије спроведене у посљедњих 20 година које су за предмет изучавања имале перфекционизам.
"Сагоријевање" карактерише осјећање физичке и менталне исцрпљености, слаба мотивација, цинизам и смањена лична ефикасност.
Истраживачи су проучавали два главна аспекта перфекционизма – перфекционистичка стремљења и бриге. Установљено је да перфекционистичка стремљења, попут постављања високих личних циљева и рада на њиховом остварењу, нису везана за прегоријевање, јер доприносе осјећају личне испуњености.
С друге стране, бриге попут страха од неуспјеха, прављења грешака, изневјеравања себе и особа у окружењу, као и потреба за непрестаним самопотврђивањем - знатно утичу на сагоријевање.
Лако је видјети како овај механизам функционише – константна сумња у себе узрок је акутног и хроничног стреса који с временом доводи до сагоријевања.
Ово нарочито долази до изражаја на радном мјесту, гдје има мање друштвене подршке и јасно дефинисаних циљева, него у школи.
Важно је напоменути да многи људи посједују одређени степен перфекционизма, а да се прегоријевање јавља када бриге однесу превагу у односу на стремљења.
Иако не постоји "лијек" против прегоријевања, научници наводе да перфекционисти за сада себи могу да помогну тако што ће постављати флексибилне циљеве и додатно рашчланити линију између степена успјеха и неуспјеха.
- Они морају довести у питање идеју да је савршенство пријеко потребно, добро обављен посао не мора да буде савршено обављен посао. Најбитније је да схвате да неуспјех не означава искључиво негативну ствар – ријеч је о прилици да научимо нешто ново или побољшамо своје способности - закључује Хил.