latinica  ћирилица
03/08/2015 |  09:00 | Аутор: Вечерње новости

Колико дуго можемо да останемо будни?

Научници су покушали да утврде да ли вријеме проведено у кревету може значајније да се скрати без посљедица по здравље. Готово трећина живота коју проведемо спавајући протраћено вријеме, драстично скраћивање сна је веома тешко, пишу "Вечерње новости".
Сан (Фото: ilustracija/dynamicyou) -
Сан (Фото: ilustracija/dynamicyou)

Ако бисте уочи 78. рођендана изводили животну рачуницу, изгледала би приближно овако: девет година проведено је у гледању телевизије, четири у вожњи кола, 92 дана у тоалету и 48 дана упражњавајући секс. Многи ће се изненадити када утврде да су током 78 година чак 25 преспавали!

Да ли нешто од овог времена може да се уграби за неке друге активности? Стручњаци су покушали да утврде колико дуго можемо да останемо будни, и какве посљедице по здравље може да има неспавање.

Свака здрава особа која покуша да експериментише са одлагањем спавања убрзо ће схватити да је ово веома тежак задатак.

"Потреба за сном је јача од потребе за храном", објашњаваа Ерин Хенлон, доцент у Центру за спавање, метаболизам и здравље Универзитета у Чикагу. "Када сте уморни, ваш мозак ће само заспати, без обзира на то колико желите да останете будни".

Због чега је потреба за сном тако јака, још је велика мистерија. "Конкретна функција спавања још мора да се расвијетљава", рекла је Хенлон, уз напомену да је јасно да је сан неопходан у "ресетовању" организма. Досадашње студије су показале да адекватна количина сна позитивно утиче на имунолошки систем, метаболизам и помаже да останемо здрави.

У настојањима да останемо будни, могу да се јаве бројни нежељени ефекти: понестаје енергије, осјећамо се "гроги", а горњи очни капци постају веома тешки и "лијепе" се за доње. Ако и даље истрајавамо у жељи да останемо будни, способност концентрације и краткотрајне меморије све више опада.

Уколико игноришемо све ове знаке, и данима остајемо будни, можемо постати параноични, раздражљиви, а некад чак можемо да видимо ствари које не постоје.

"Људи који дуго не спавају почињу да халуцинирају и осјећају се као да губе разум", каже Атул Малотра, руководилац медицине спавања у Универзитету у Калифорнији. "На примјер, возачи камиона имају израз "видео сам црног пса", што се дешава када су предуго за воланом па почињу да им се привиђају слике које не постоје. Када "виде црног пса" знају да је крајње вријеме да паркирају возило и одспавају".

Многе студије су документовале да проблем са спавањем може паралелно да се одвија и у тијелу. Ниво хормона стреса, као што су адреналин и кортизол, расте у крви, и доводи до повећања крвног притиска. Истовремено, долази до поремећаја срчаног ритма, и пада имуног система, истиче Малотра. Неиспавани људи зато су анксиозни и склони обољењима. Уочено је да недовољно сна повећава ризик од дијабетеса, срчаних обољења, гојазности, депресије и других болести.

Ипак, све нежељене посљедице краткотрајног или продуженог неспавања пролазе након солидног спавања.

"Уколико постоји неко оштећење изазвано неспавањем, може да се врати у нормалу", каже Џером Сигел, професор Центра за истраживање спавања Универзитета у Калифорнији.

Али, осим пролазних мука са неспавањем, постоје особе које имају екстремну несаницу као посљедицу ријетког обољења које се назива фатална породична несаница. Од ове болести пати само четрдесетак породица на свијету. Она се јавља када дефектни ген у мозгу проузрокује да се протеини у нервном систему трансформишу у њихове "затворенике", чиме губе своју нормалну функцију.

- Ови протеини чудног облика наносе огромну штету организму - наглашава Малотра. - Они доспијевају у нервно ткиво, прво га деформишу, а онда и постепено убијају, правећи рупе у мозгу које личе на швајцарски сир, што је управо оно што се дешава код особа које имају Кројцфелд-Јакобову болест. Ово посебно погађа дио мозга познат као таламус гдје се контролише сан. Одатле потиче несаница.

Особа која пати од ове болести може да проведе више дана без сна, и да развије чудне симптоме као што је дрхтавица или презнојавање. Након неколико недјеља, упада у такозвани "сумрак прије сна". То значи да хода практично несвјесно, попут мјесечара, а пошто није у стању да контролише неке мишиће, појављују се тикови, који су карактеристични за фазу заспивања. Долази до губитка килограма, деменције и на крају смрти.

Ипак, треба нагласити да људи који болују од фаталне породичне болести, у суштини, не умиру због несанице, већ због распрострањеног оштећења у мозгу, али неспавање свакако може да буде један од окидача. Међутим, иако се од обичне несанице не може умријети, експерименти на животињама показују да у одређеним случајевима она ипак може да има фаталан исход.