latinica  ћирилица
08/07/2015 |  08:45 | Аутор: Политика

Срце више воли врућину него мраз

Кардиолози нас тјеше да су за здравље срца топли дани мање опасни, него мраз, али да је неопходан опрез.

На констатацију да је кардиолозима и лекарима сигурно ових дана веома тешко, добили смо изненађујући и запрепашћујући одговор: љекарима кардиолозима је лакше љети.

– Безрезервно, кардиолози су казали да више воле љето. Тада за њих има мање посла: срце, вјеровали или не, врућине угрожавају мање него зимске промјене времена и мразеви. Сад нас гњаве ове врућине, па смо заборавили зиму! Кад зими температура падне за 10 одсто, чак 20 пута је већи ризик да људи старији од од 65 година добију инфаркт. Кад температура љети порасте за 10 степени, ризик је мањи. Чини нам се да нам је теже љети него зими, али није тако – објашњава др Милка  Ашанин.

Промјене температуре, било зими или љети, повећавају број пријема у хитну помоћ  и на кардиолошка одјељења између пет и 15 одсто, с тим да је утицај мраза и нижих температура већи.

Ово, међутим, не значи да се не треба придржавати препорука да се у најтоплијим дијеловима дана борави код куће. Очито је да ово интерно гласање кардиолога није разлог за опуштање. Напротив!

– Када притисну овако високе температуре и врућине потребно је бити само мало опрезнији и склањати се са сунца. Треба се заштити тканинама, преко којих се човјек лакше зноји, пити довољно течности, узимати чешће, а мање оброке и не преоптерећивати стомак. Активности треба смањити на најмању могућу мјеру и, ако је могуће, боравити у расхлађеном, климатизованом простору – наводи наш саговорник.

Др Ашанин објашњава и да се организам од врућине брани знојењем, али тада се губе важни минерали за рад срца: натријум, калијум и хлор. С друге стране, смањује се и количина течности која циркулише организмом.

– Срце на то реагује убрзаним срчаним радом и оно, као пумпа, мора више да ради, што је додатни напор. Самим знојењем се повећава густина крви, вискозност, а повећава се згрушавање крви, а то су све околности које могу да доведу до срчаног удара.

Да нешто није у реду, свако може да осјети када му срце куца јаче и брже. Такође, када се усљед знојења губи течност, може да дође до пада крвног притиска, због чега многи падају на улицама. Пацијент добије вртоглавицу или може да изгуби свијест. Све су то сигнали које нам организам шаље на вријеме – каже др Ашанин.

Здраве особе ће ово савладати без проблема. Међутим, у ризику су особе старије од 65 година, људи који имају факторе ризика за болести срца или хронични срчани болесници: они срчани удар могу да добију у критичном периоду излагања од једног до шест сати.

– Људи заборављају да кардиолошки лијекови, на пример чувени бета- блокатори, као што су „пресолол“, „индерал“, „карведилол“, „конкорд“ које пацијенти узимају врло често успоравају откуцаје срца и тако ограничавају способност срца за расподјелу крви за ефикасну размјену топлоте. Они морају, у договору са својим љекаром, да измијене дозу лијека коју примају током љетњих мјесеци. Слично је и са пацијентима који пију диуретике за избацивање течности из организма – каже др Ашанин.