latinica  ћирилица
09/06/2015 |  16:38 | Аутор: РТС

Највеће заблуде о маргарину

Можемо их називати урбаним митовима, дезинформацијама или заблудама – свима је познато да око маргарина већ дуго круже приче у које је врло лако повјеровати.
Маргарин - Фото: Индепендент
МаргаринФото: Индепендент

Иако их је лако оспорити, а немогуће доказати, оне су ипак још увијек ту око нас. Има ли маргарин трансмасти (заједничко име за незасићене масти са трансизомерним масним киселинама, које повећавају ризик од коронарне срчане болести) и има ли истине у тврдњи да га од пластике дијели само један молекул?


1. Масти у маргарину нису добре?

Истина је да маргарин садржи масноће, али нису све масноће исте. Масноће у маргарину највећим дијелом су незасићене масне киселине, а за њих се у низу истраживања показало да имају позитиван учинак на здравље. Зато их популарно називамо добрим мастима. Најчешће их налазимо у биљним уљима, а управо од њих се маргарин и производи.

Све су чешћи и маргарини са омега-3 масним киселинама, што је заправо посебна категорија незасићених масних киселина које наше тијело не може произвести, а нужни су нам за живот. Тако маргарин са омега-3 не само да не гоји, него чак доприноси снижавању крвног притиска, спријечава настанак крвних угрушака, па тиме и смањује ризик од срчаних болести.

2. Од пластике га дијели само један молекул?

Потпуна бесмислица! Пластика се састоји од органских полимера и производи се најчешће од нафте или плина, а маргарин се производи од јестивих биљних уља. Хемијски састав може се изразити формулама само код чистих ствари, попут воде (H2О значи да свака молекула воде има два атома водоника и један атом кисеоника).

Храна коју једемо по правилу је мјешавина различитих састојака, па се њен хемијски састав изражава кроз дијелове појединих компоненти. Дијелови компоненти пресудно одређују састав ствари, а мале варијације у структури могу значити велике разлике у коначном производу.

Стога разлика у броју и саставу молекула не говори баш ништа о коначном изгледу или учинку производа. Најбољи примјер је водоников пероксид (H2О2) који користимо као антисептик. Иако га од воде дијели дословно само један атом кисеоника, нико разуман неће повјеровати да је вода опасна за здравље само зато што је слична водоник-пероксиду.

3. Пун је опасних трансмасти?

Нису сви маргарини исти. У самим почецима производње неки су имали високе удјеле трансмасти. Тада се уопште није знало какав је њихов утицај на људски организам. Тек у протеклих двадесетак година истраживања су повезала трансмасти с већом учесталости кардиоваскуларних болести.

Произвођачи маргарина брзо су реаговали, промијенили стандарде производње и почели да користе побољшане процесе. Резултат су маргарини од сировина високог квалитета, практично без имало трансмасти.

4. Повећава холестерол у крви?

Управо супротно! С обзиром на то да се производи од биљних уља и уопште не садржи холестерол, маргарин могу конзумирати и особе које пате од повишеног холестерола у крви. Савјети о избјегавању масноћа у прехрани данас се сматрају погрешнима, чак и потенцијално штетнима.

Већина стручњака за исхрану савјетује да нам масноће чине до 30 одсто дневног уноса калорија, код дјеце чак и до 40 одсто, јер су масноће најважнији извор енергије за тијело. Притом би двије трећине масноћа требало да чине незасићене масне киселине, а управо је то количина масноћа која је уобичајена у маргаринима.