latinica  ћирилица
17/05/2015 |  18:14 | Аутор: vecernjenovosti

Пубертет почиње све раније, а траје дуже

Посљедњих 20 година научници покушавају да разоткрију феномен све ранијег уласка у пубертет, посебно дјевојчица. Раст груди, који је у претходним генерацијама био типичан за узраст од око 11 година, сада почиње већ од седам, а код неких дјевојчица и у четвртој години.

То, страхују стручњаци, може да повећа ризик од рака или других болести током живота. Шта је узрок све ранијег уласка у пубертет научници још нису одгонетнули. Гојазност је изгледа, главни разлог. Наиме, стопа гојазности се удвостручила у посљедње три деценије: само седам процената деце од 6 до 11 година било је гојазно 1980. године, а чак 18 одсто малишана - 2012. године.Посљедње студије сугеришу, међутим, да се вишак тежине не може за све окривити.

Стрес у породици, као и изложеност хемикалијама у окружењу, такође, имају важну улогу у појави све ранијег пубертета. И код дјечака су подаци "суморни": студија од прије три године показује да они у пубертет улазе од шест мјесеци до двије године раније него што би требало.

Клиничари кажу да раст груди у млађем узрасту код дјевојчица не шкоди физички њиховом тијелу, па није потребан никакав медицински третман у том смислу. Међутим, ефекти на психу су много јачи. Рани пубертет, наиме, повећава ризик од депресије и сексуалног злостављања, као и ранијег улажења у сексуалне односе.

Са биолошке тачке гледишта, било да се пубертет јавља раније или касније, он почиње - у мозгу. Нешто од наведених фактора најприје изазове мозак да продукује хормон гонадотропин, а овај процес активира хипофизу, која, потом, шаље сигнале јајницима да излучују естроген. Менструација обично почиње двије године касније. Јајници, међутим, нису једино место гдје се ствара естроген. Масне ћелије, такође, продукују овај хормон, а код гојазних дјевојчица, јасно је зашто се процес уласка у пубертет дешава раније. Не само то, менструација почиње три мјесеца раније, па пубертет, кад се све сабере, не само да почиње раније, него и траје дуже, упозоравају стручњаци.

Пол Капловиц, педијатар - ендокринолог у Дечјем националном здравственом центру у Вашингтону, каже да је најзначајнији медицински ефекат све ранијег пубертета то што су дјевојчице дуже изложене дејству естрогена. То повећава ризик од настанка карцинома дојке, иако нема званичних података да ранији почетак менструације изазива овај здравствени проблем.

''Могући ефекти на здравље су вјероватно минимални, или барем подједнаки као и остали фактори ризика попут генетике, алкохола и мањка физичке активности'', каже др Капловиц.

Франк М. Биро из Дјечијје болнице у Синсинатију провео је читав живот проучавајући пубертет. По њему, највећа посљедица раног пубертета је његов утицај на психосоцијално стање. Јер, како каже, рани пубертет није у корелацији са психофизичком зрелошћу дјевојчице.

Иако истраживачи истичу гојазност као један од главних фактора за настанак раног пубертета, доказано је и да су други фактори подједнако значајни за ову појаву.

Лиза Ексгледе и њене колеге из болнице "Ригсхоспиталет" у Копенхагену урадили су испитивања на 2.000 дјевојчица и открили да оне са вишком килограма улазе раније у пубертет, али да се готово исто, или мало ријеђе, догађа и код дјевојчица са нормалном тежином, преносе Новости.

Научници већ дуго сумњају да изложеност одређеним хемикалијама: пестицидима, бисфенолу А и другим ометају рад ендокриних жлијезда и могу да буду окидач за рани пубертет. Али, и ово има везе са повећаном тежином - хемикалије се највише накупљају у масном ткиву, што опет, гојазне дјевојчице стврстава у ред оних које раније могу да уђу у пубертетско стање.

Неки истраживачи су пронашли и да стрес у раном детињству, а посебно одсуство оца и његове улоге, такође могу да буду повезани са ранијим уласком у пубертет.

Сви се, ипак, слажу да, ако су већ "осуђене" да уђу прије времена у пубертет, неке активности могу да неутралишу стрес и фрустрацију дјевојчица због тога. Прије свега, смањење тежине би на то могло да утиче, сматрају психолошкиња Џулијана Диардорф и Лиуис Гриспан, педијатар ендокринолог.

Први корак који мајке могу да учине да би спријечиле прерани улазак у пубертет јесте да доје своју дјецу. То показује најновија студија у којој је учествовало 1.200 дјевојчица и њихових мајки. Истраживање је показало да су дјеца која су дојена, касније улазила у пубертет, односно да су дјевојчицама касније расле груди.

Чињеница је да мноштво фактора утиче на настанак пубертета код све млађих дјевојчица, али и да се овакав тренд наставља. Да ли ће се и колико граница за улазак у пубертет помијерати наниже и да ли ће смањење стопе гојазности утицати на обрнути процес, питања су на која истраживачи већ трагају за одговорима.