Царски рез, потреба или мода?

За сваку жену порођај је посебан моменат у животу који захтијева максималну пажњу и концентрацију. У највећем броју случајева протиче спонтано, без икаквих компликација, и у таквим околностима гинеколог акушер препоручује рађање дјетета природним путем. Уколико се догоди да порођај не може да се изведе до краја спонтано, љекар доноси одлуку да се заврши царским резом.

И без обзира на то што постоје јасне индикације када се царски рез изводи, све је већи број, посебно познатих трудница у свијету, које захтијевају порођај на овакав начин. Иако је јавна тајна да и наше познате личности на лични захтјев добијају “ову врсту погодности“, нико од стручњака то не потврђује. Напротив, истичу да упорно покушавају трудницу да убједе да од царског реза одустане када год то није неопходно, уз наглашавање низа предности природног порођаја.

О томе шта је царски рез и када се савјетује, објашњава доцент др Јелена Дуканац Стаменковић из Института за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије.

- Без обзира што постоји страх од вагиналног порођаја, за жену је идеално да се породи на природан начин, осим ако не постоји одређена болест мајке, или је стање плода из неког разлога такво да то не дозвољава. Доживљај бола наравно постоји, али он може да се предупреди епидуралном аналгезијом. Ријеч је о анестезији која се локално убризгава са циљем да се обезболи материца и да жена у свјесном стању лакше поднесе цјелокупан порођај. На лични захтјев, а да зато не постоје оправдани разлози, царски рез се не изводи, јер то не дозвољава ни наш закон. У земљама свијета правно је ова област другачије регулисана па се царски резови изводе без обзира да ли за то постоје индикације или не. Примјера ради, од укупног броја порођаја, царским резом у Енглеској обави се седам одсто порођаја на лични захтјев, у Њемачкој 4,8 одсто, а у Бразилу чак 35 процената!

* Одређена сазнања ипак показују да су царски резови заступљени у приличној мјери и код нас?

- Тачно је да се у посљедње двије деценије број царских резова значајно повећао. Статистика показује да је прије двадесет година број царских резова није прелазио шест одсто, док се данас тај проценат креће између 25 и 30 одсто. Разлог за његову све чешћу примјену прије свега су године породиље, односно све каснија одлука о рађању. Трудноће високог ризика по здравље бебе због дијабетеса мајке, њене хипертензије, тешких облика бубрежне инсуфицијенције и срчаних обољења такође условљавају примјену царског реза. У различитим хитним стањима као што је пријевремено одлубљивање нормално усађене постељице прибјегава се, ради што бржег порођаја, царском резу. За сужену карлицу са превеликом бебом, царски рез је начин избора, или у ситуацији када заузима карлични положај, односно креће напоље гузом. Вирусна обољења доњег гениталног тракта укључујући и сиду, представљају индикацију за овакав порођај, као и одлубљивање ретине, старост трудноће, гдје порођај из неког објективног разлога мора да се обави прије термина, код близаначке трудноће или поновљеног царског реза... Мада, када је ријеч о поновљеном царском резу, други није обавезан, али се води рачуна о руптури утеруса, односно прскању материце. Ипак, треба водити рачуна и не претјеривати са царским резовима. То значи да су три царска реза за једну жену сасвим довољна.

* Како се царски рез изводи?

- Царски рез је хируршка интервенција као и свака друга. Изводи се тако што се предњи трбушни зид отвара по слојевима, а затим се материца просјеца да би се беба извадила. Све укупно траје око пола сата до сат, али ако ствари крену нежељеним током, може и дуже. Крварење из материце може да се јави као компликација, а то онда захтијева дуже вријеме да се све доведе у ред и породиља збрине на прави начин. Опоравак од царског реза траје дуже него након класичног порођаја. Интензивни болови трају један до два дана, али и мучнина због дјеловања анестезије. Породиља за то вријеме мора да буде под интензивним надзором љекара, при чему мора да јој се контролише притисак и пулс, степен крварења, рад цријева... То је зато што је након царског реза повећан ризик од абдоминалног бола, али и од оштећења мокраћне бешике и уретера, односно мокраћовода. Након овакве интервенције жена у породилишту остаје и до пет дана, за разлику од природног порођаја, када кући одлази послије два дана.

* Може ли царским резом да се планира датум рођења?

- Може, али само ако је жена у термину порођаја. У таквој ситуацији може да се договори за одређени дан порођаја, мада је најбоље, ако је трудноћа прошла уобичајено, сачекати спонтани тренутак. Заправо, најбољи порођај за бебу и за мајку јесте природни. Постоје чак и докази да за генетски код који утиче на наш живот, велики значај имају дан и начин на који ће се неко родити. У ствари, беба је та која шаље сигнал мајци када порођај треба да отпочне и ову природну законитост требало би поштовати ако је са трудноћом све у реду. Заправо, ништа не треба убрзавати осим ако не постоје здравствени разлози за тако нешто.

* Које су контраиндикације за царски рез?

- Мајка са тешким плућним обољењима треба да заборави на царски рез. Царски рез се не препоручује ни уколико постоје генетске аномалије плода, као и уколико су ове аномалије са смртним исходом за плод. Љекари труднице одвраћају од порођаја царским резом и када не постоје овако тешке медицинске индикације. Потврђено је да бебе које се рађају природним путем имају далеко мање тешкоћа са дисањем након рођења у односу на бебе рођене царским резом, упркос томе што овакве бебе изгледају здраве и лијепе, насупрот често измученим, које пролазе кроз вагинални канал. Научници су доказали и да бебе рођене царским резом имају незрелија плућа, због чега у будућности могу имати чешће респираторне проблеме и одређену склоност ка разним плућним обољењима. Због анестетика који се дају мајци, бебе се спорије адаптирају на спољашње окружење. Одређене проблеме, наравно, има и мајка. Код ње је повећан ризик за настанак тромбозе и инфекција спољних и унутрашњих резова, а може да има проблеме и са лактацијом и отежаним дојењем и успостављањем првог контакта са бебом.

НАСТАНАК НАЗИВА
Појам царски рез није настао због комфора, како се обично чак и данас мисли. О поријеклу назива постоји читава легенда. По једној од њих на овај начин рођен је римски император Цезар, па од тога потиче име "sectio caesarea". По другој верзији, царски рез је добио име по њемачком месару Кајзеру, који је својој жени помогао да се на овај начин породи, јер више дана није успијевала то да учини вагиналним путем. Рез који је он направио назван је Кајзеров рез - "Kaiserschnit", што у преводу значи царски рез. Медицинари, радије, ипак усвајају овај назив од латинских ријечи "ab utero caeso", што у преводу значи “из пресјечене материце“.

ПРВОРОТКЕ

Што је породиља старија, способност глатких мишића материце да се контрахују све је слабија. Уколико су контракције слабе, успорава се напредовање порођаја и повећава вјероватноћа за примјену царског реза, установили су британски стручњаци, након вишегодишње анализе 583.843 породиље, различитих година.

Царски рез код прворотки између 30. и 34. године повећан је три пута, код жена које су се за прво дијете одлучиле између 35. и 39. године седам пута, док се код трудница које су први пут рађале послије 40. године број царских резова удесетостручио. Истовремено, стручњаци су установили да се на сваких пет година старости жене послије 16. године могућност да се порођај обави царским резом увећава за 49 одсто, док се дужина порођаја повећава за пола сата.