Драгољуб је природни антибиотик
Зељаста биљка драгољуб (Tropaeolum majus) има лијепе разнобојне цвјетове, али је много више од баштенског украса. Гаји се у вртовима, а расте сама у прозрачним буковим шумама, воли топла и сунчана мјеста. Цвјетови су жути, али варирају ка наранџастим нијансама, до ватрено црвених.
Драгољуб је изузетно љековит, а његову моћ величају народи Боливије, Еквадора, Колумбије и Перуа, одакле и потиче. У тим предјелима се, прије свега, ставља на ране које споро и тешко зарастају, да би се спријечила инфекција. У Европу је стигао у 16. вијеку, првенствено као баштенска декоративна биљка, а касније су откривена љековита својства.
У народној медицини се користе свјежи листови и цвијет, који се скупљају у вријеме цвјетања, а понекад и зрело сјеме. Сматра се једним од најјачих природних антибиотика, јер садржи велику количину сумпорног хетерозид гликотропаеолозида.
Најефикасније дјелује када се од њега направи тинктура или исциједи сок. Обилује и ензимом мирозидом, смолом, пектинима, танином и витамин Ц, па има широку примјену у лијечењу.
Користи се за лијечење инфекције мокраћних путева и упале бешике, хроничне упале бубрега, бронхитиса и инфекције дисајних органа послије грипа. Осим тога, убрзава и метаболизам, а спречава надимање. Млади листови су укусни, пуни хранљивих састојака, прије свега витамина Ц и идеални су за прољећне салате. Ипак, важно је да се конзумирају у умјереној количини. Цвјетови су такође јестиви, имају благ укуса и савршена су декорација за разне специјалитете.
Ако хоћете да уживате у овој биљци, сада је право вријеме да је посадите на сунчаном мјесту и да је заливате умјерено.