Медијска писменост (ВИДЕО/ФОНО)
Медијска писменост у савременом друштву постаје саставни дио општег образовања и културе. БиХ је на европском дну када се ради о медијској писмености и налази се у истој групи са Србијом, Албанијом, Црном Гором и Бугарском.Иза нас су само Македонија и Турска, показује истраживање Института за отворено друштво из Софије.Према резултатима ове студије, у европском врху Финска, Данска, Холандија, Естонија и Шведска земље које деценијама имају медијско образовање у оквиру школског система.
Живимо у дигиталном свијету окружени мноштвом медија који на нас врше различит утицај,а развој технологије свакоме је дао могућност да постане медиј за себе.С обзиром на све већу експанзију и доступност медијских садржаја стручњаци указују да би медијско образовање требало увести као предмет у оквиру редовних школских програма.
„Истраживање проведено међу средњошколцима показује изузетно низак ниво медијске писмености што се прије свега огледа у томе да су они пасивни конзументи медијских порука", изајвила је за РТРС доц.др. Славица Ишаретовић, професорка на смјеру Медији и комуникације Високе школе Бањалука College.
Ишаретовић истиче да истраживање показује како су ученици технички изузетно образовани што значи да су малтене генерацијски испред својих родитеља и наставника што је додатно отежавајућа околност.
Средњошколци су овисни о мобилним телефонима, недостаје им креативности и углавном само читају медијске садржаје које ријетко и врло мало њих сами постављају што је, према овом истраживању,посљедица недостатка предмета у оквиру којег би учили о медијској писмености.
"Садржаје не доживљавају критички јер их нико није научио да их тако доживљавају.", каже професорка Ишаретовић.Сматра да је велики проблем јаз који они имају искуствено од онога што раде ван школе до онога чему их уче у школи.
Промоција медијске писмености ради сузбијања дезинформација на Интернету препорука је Европске комисије која је основала експертну радну групу на високом нивоу.Њихов извјештај дефинише дезинформације као "провјерљиве лажне или заваравајуће информације које се стварају, презентују и шире у циљу економске користи или намјерног обмањивања јавности и које могу проузроковати јавну штету".
Европска унија подржава низ пројеката с циљем јачања новинара и медија као и медијске писмености укупног бх. друштва како би активно учествовали у демократским процесима, изјавила је Јамила Миловић Халиловић, портпаролка Делегације Европске уније у Босни и Херцеговини.
Подизањем степена медијске писмености друштво је опремљеније да препозна и супротстави се лажним вијестима и дезинформацијама, а трајнија рјешења захтијевају блиску сарадњу цијелог друштва, укључујући медије, образовни систем, регулаторе и друге релевантне институције и заинтересоване стране, нагласила је Миловић Халиловић.
Канцеларија Специјалног представника Европске уније у Босни и Херцеговини организовала је новинарске форуме у Сарајеву и Бањалуци о теми лажних вијести и дезинформација.Слобода медија,једна је од основних вриједности ЕУ као и критерија у агенди приступања за земље које теже чланству у Европској унији.
Надајући се бољим данима медијске културе сваки конзумент данашње информације требао би и рационално размислити о извору онога што чита, гледа или слуша те начину на који је информација пласирана.
ТВ репортажа
Радио репортажа