latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 11/08/2017 | 14:46

Маховина

Маховина има неколико стотина врста. Најлакше се распознаје бјелица, која образује свијетлозелено бусење на влажном земљишту...

У готово свакој влажној, сјеновитој шуми можемо да нађемо мале биљке које образују зелен покривач на дрвећу или површини земље. То су, углавном, маховине. Оне немају ни коријен ни цвијет. Умјесто тога, оне имају кончиће, који расту по површини земље и у њој. Они упијају воду и минерале из земље. Маховине немају ни систем за спровођење воде, као друге веће биљке, те се оне најчешће могу наћи само тамо гдје има довољно влаге. Зато маховина расте на оној страни дрвећа, која добија мало или нимало Сунчеве свјетлости. Неке маховине расту на влажним стијенама. Кад се стијена осуши, осуши се и маховина али не угине. Она поново оживи и развије се, кад се поново појави влага. Маховина има неколико стотина врста. Најлакше се распознаје бјелица, која образује свијетлозелено бусење на влажном земљишту. Власак спада у највеће врсте, а име је добио по томе што има мале маљаве поклопчиће на врховима. Тресетница је вро свијетле сивозелене боје и расте на мочварном земљишту. Налази се и на обалама језера, у барама и малим језерима, гдје може да је буде толико да направи праву мочвару. Лишће јој има крупне ћелије у облику бурета, и оне помажу упијање и нагомилавање воде. Због тога ову маховину употребљавају цвјећари да би им биљке остале влажне. Због способности да упија течност, тресетница је кориштена почетком Првог свјетског рата за превијање рана. Она представља изврстан под за акваријуме са даждевњацима и жабама. Тресет се састоји од дјелимично распаднуте маховине и друге вегетације. Кад се осуши, употребљава се у многим земљама као огријев.