Ћурчијски занат

Ћурчијасе бави израдом одјевних предмета од коже. Назив долази од ријечи „ћурак“, која је означавала кожни прслук од јагњеће коже са ошишаним крзном на унутрашњој страни. У јужним дијеловима Србије ћурак се зове гуњ, а понегдје и кожух, кожув. За разлику од крзнара, који се бави скупоцјеним крзнима, правећи елегантне бунде, ћурчија прави прслуке углавном од овчије или јагњеће коже. Ипак, прави мајстори ћурчије умију да направе ћурке украшене малим комадима коже друге боје и облика, да се „поиграју“ и направе мала умјетничкадјела. Чест је случај да ћурчија ради са кожом која није до краја обрађена како треба. Тада се осећа карактеристичан, не баш пријатан, мирис. Године су потребне да тај мирис ишчили. Ћурчије раде код куће, а своје производе најчешће продају на пијацама и вашарима. У народу постоји израз „окренуо ћурак наопако“, када се неко наљути, промијени нарав. Понегдје постоје и презимена Ћурчић и Ћурчија. Прва српска бунда од праве и дебеле овчје коже спасла је бројне српске војнике на Солунском фронту, од великог мраза и циче зиме. У последњих сто година и некад популарни српски кожух, као препознатљив дио одјеће и традиције, чувао је најбоље свако тијело од смрзавања. Штављење коже један је од најтежих послова. За нову бунду потребно је четири овчије коже. Кожа се најприје сушила напољу, затим је била потопљена у воду 24 сата. Затим се чистио масни слој сипијом и таква би се стављала у буре за штављење у којемсу се већ налазили мекиње, со, и кукурузно брашно. У бурету кожа је остајала 18 дана. С времена на време се мијешала и превртала, а онда се вадилаи сушила на сунцу неколико сати, те ручно теглила док се сасвим не би исправила. Остаци мјешине са коже су се стругали гвозденом теглицом. Велико занатско умијеће потребно је да би се овчија кожа добро офарбала и припремила за кројење. Наберу се печурке с дрвета које су се користиле и као кремен, помијешају са јагодама, и кувају у казану или бакрачу. Кад се добије жута фарба за кожу, почиње кројење. Кожа се растеже на површини од 120 центиметара ширине и 80 дужине. Кожна гардероба ушива се ћурчијском челичном иглом и за један дан добар мајстор може да сашије три кожна грудњака, а бунду тешку пет килограма за два дана.