latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 27/03/2017 | 14:50

O звонима

Звук звона тако пријатно затитра у нашим ушима и често нас опомене да смо народ божји. Када се звоно први пут појавило?

Трагове употребе звона налазимо код примитивних народа гдје, као и код каснијих, високих цивилизација служи углавном магичним, култним и сигналним сврхама. У Античкој Грчкој звона служе за давање сигнала за узбуну, а стари Римљани њиме сазивају народ у храмове, на погребе и сл. Једно од најстаријих познатих звона потиче из Нинве, а спомиње се још у Библији. Квалитет и снага звона зависе о омјерима легура, изради и монтажи. Звоно, обично има облик изврнуте купе, а звук се производи помоћу тучка или клатна изнутра, или чекића извана. Израђују се, углавном од бронзе. Техника лијевања звона достиже свој врхунац у 15. вијеку. Тада се сматрало да звона чувају од муња, па је на неким од њих био уочљив натпис “муње растјерује”. Чувени центри за израду звона и данас се налазе у Сент Галену и Салзбургу. Међу најпознатија звона спадају оно у Цркви св. Петра у Риму које има 14 тона, у миланској катедрали-15 тона, а звоно рекордер је оно у Кремљу које има преко двије стотине тона. И у животу вјерника Православне цркве звоно има важну улогу. Звоњавом се позива народ на молитву, а њоме се обиљежавају вјенчања, сахране и неки други обреди. Нарочито лијеп звук дају звона са отворених звоника, тзв. на преслицу. Звона се употребљавају свакодневно, изузев на Велики петак, када се оглашава дрвеним клепеталом, тзв. Симандоном. Звона имају значајну улогу и у музици, у симфонијским и другим оркестрима, гдје су у употреби музичка звона, у ствари, низ цијеви различитих дужина у које се удара батом. Модификовани облици звона користе се и у индустријске сврхе, нпр. стаклена звона. И наше звонце на улазним вратима представља једну од безбројних варијанти класичног звона. Звоно, као симбол и метафора, често се употребљава у књижевности, у поезији, а садржано је и у насловима неких часописа и сл. Срећемо га у пословицама и свакодневном говору. “Које ми уво звони”, често знамо да упитамо.