latinica  ћирилица
СВИЛЕН КОНАЦ | 24/03/2017 | 14:53

Врбопуц и врба

Вријеме врбопуца дозвољавало је слободније понашање и шале које би се, у уобичајеним околностима могле назвати и неумјесне...

Врбопуц је вријеме прољећно када врба пупа. Многи међутим ту ријеч повезују са еротиком, а ни сами не знају да ли су у праву а ако јесу, због чега јесу. Да бисмо разријешили дилему рецимо одмах: “Да, у праву су“, а објашњењећемонаћи у народном вејровању и обичајима од прије стотињак и више година. Врба, дакле, међу првим растињем наговјештава долазак прољећа. Зато се и сматра симболом раста и размножавања. Познато је да је гранчицу врбе довољно само побости у земљу па да се она прими. И то је допринијело да врба буде симбол плодности. Но, многи не знају да се вријеме од 24. марта, па све до Благовјести 7.априла, у народу назива “врбопуц”. Вријеме када оживљава сва природа, а у биљу и у свему живом буди се нагон за растењем и оплодњом. То се догађа и са људима, нарочито женама, јер се у вријеме врбопуца “женска нарав успаљује”! Вријеме врбопуца дозвољавало је слободније понашање ишале које би се, у уобичајеним околностима могле назвати и неумјесне. Сјетимо се и народне изреке: “Баба деду уз врбицу звала”, а он јој се одазвао уз винобер, односно у септембру када је мало попио вина, па је пита “Шта ми, бабо, оно јучерече“? До прије 50 година, у неким крајевима Србије чуван је обичај да се у вријеме врбопуца игра “Женско коло”. Играле су га само удатежене уз поскакивање и покрете који јасно позивају на љубав. Мушкарци нису могли да играју ово коло. Свака жена имала је и неки прут, преслицу или каиш и употребљавала га је, ако би неки бркожелио на силу да се у коло ухвати.

Када већ говоримо о врбопуцу, да кажемо и нешто о врбама, јер оне у старој српској религији имају веома угледно мјесто. На дан Младенаца, Лазареве суботе и Цвијети, гранчицама врбе шибају се међу собом дјеца и одрасли и при том узвикују “расти као врба”. На Младенце и Благовјести, шибљикама врбе шибају се јагањци “за здравље“. На Ђурђевдан и Лазареву суботу, врбове гранчицевјешају се о врата и прозоре “да чувају кућу од грома”. У бајањима и народној медицини, за врбу се, како народ каже, “вјенчавају болести”. Врба је лијек за кашаљ, грчеве у стомаку, грозницу. Њом се лијече приштеви и брадавице.