О традиционалном српском градитељству

Традиционална српска кућа је прављена од материјала који се налазио у окружењу. Током зиме она је топло уточиште, а љети пријатан заклон од врућина. У њој вас зором буди пијетао. Током дана окружени сте звуцима из штала и торова. Кратак звук пљуска кофе у бунару ће вам увијек привући поглед ка том дијелу дворишта, гдје око дрвљаника спокојно кљуцају кокошке. Стари обичај је и да се приликом постављања камена темељца и изградње куће засади дрво које симболизује чувара огњишта и традиције породице. Кућа је огледало природе домаћина, његових ћуди и слика његовог поријекла, угледа и поноса, али и његовог дубоког поштовања природе. Према предању наших старих некада се грађа за кућу сјекла у ноћи пуног мјесеца, како не би проклијала а мјесто се одређивало стављањем камена на земљу да преноћи. Ако се сљедећег јутра под каменом пронађу ситни инсекти, домаћин је могао да отпочне са изградњом куће.