Зашто китимо новогодишњу јелку

Као што славска свијећа симболизује огњиште, тако и свијеће на новогодишњој јелки симболизују ово свето мјесто у вјеровању многих народа. Некада се, на зимске празнике, духовима предака приносила бескрвна жртва вјерујући да ће наредна година донијети богат усјев и добар род. Тако се временом у кућу уносило зеленило и китило орасима, љешњацима, посебно направљенм колачићима и бомбонама. Кићење је било замјена за некадашње постављање жита, воћа и поврћа на огњиште. Данас се јелка кити украсним куглицама на којима је најчешћи мотив управо жир, ораси, шишарке, јабуке, крушке и разне животиње. Испод новогодишње јелке дјеца а и одрасли очекују да пронађу поклоне. Сличан обичај упражњава се и за Божићне празнике. Поријекло овог обичаја пронашли смо у старим књигама. Записано је да су наши преци проводили љетње мјесеце у прикупљању љетине и припремању залиха хране за зиму. Када би нова година била на помолу, отварали су магазе са залихама и приређивали гозбе на којима су младима дијелили храну. Данас се не поклања храна али се овај обичај задржао.